Вишак запослених, десет синдиката

Народно позориште у Београду је анахрона и трома институција у којој су уметници у другом и трећем плану, док се број радних места из године у годину, по систематизацији, стално повећава. Проблем Народног позоришта траје деценијама, оно се претворило у социјалну, а не уметничку институцију – речи су којима је недавно глумац Предраг Ејдус образложио своју оставку на место управника Народног позоришта у Београду.

Колико има запослених у нашем националном театру и да ли се, заиста, како тврди Ејдус, у садејству са синдикатима и уз аминовање Министарства културе кроз неколико систематизација број радних места за које се дају плате из буџета попео до близу 800 људи? Да ли у Народном позоришту има десет синдиката и како пронаћи решења за нагомилане проблеме? Ово су све питања на која смо одговоре покушали да добијемо протеклих дана у Народном позоришту у Београду.

У току последње године и по, у Народном позоришту у Београду у стални радни однос примљен је само један уметник. Реч је о редитељу Јагошу Марковићу који је прихватио позив Предрага Ејдуса да постане стални члан овог ансамбла.

Организациону структуру националног театра, да појаснимо, чини пет сектора: Драма, Опера, Балет, Технички сектор и Сектор стручних и општих послова. У Народном позоришту у Београду, према званичним подацима које смо добили пре два дана од њихове правне службе, запослено је укупно 788 људи од којих је 745 примљено на неодређено време, а 43 члана на одређено време.

У ансамблу Драме у сталном радном односу је 82 људи, од којих је пет примљено на одређено време. Ансамбл Опере са хором и оркестром броји 214 сталних чланова (од тога шест на одређено време), а ансамбл Балета 100 уметника (на одређено време је запослено 13 уметника).

Технички сектор обухвата 261 запосленог (14 на одређено време), док Сектор стручних и општих послова запошљава 131 члана (пет на одређено време).

Звучи невероватно, али у Народном позоришту у Београду заиста има 10 синдиката! Четири репрезентативна: Самостални синдикат Народног позоришта, АСНС – Синдикат позоришних, административно-техничких служби, Синдикат музичких уметника и Синдикат независног Народног позоришта. Ту је још шест синдикалних организација које делују у националном театру: Синдикат глумаца Србије – Драма – Народно позориште, Синдикат оперских уметника, Синдикат балетских играча, Раднички синдикат, Синдикат Народног позоришта и Слободни синдикат. Дакле, на око 80 запослених једна синдикална организација.

Проблем вишка запослених у националном театру, више је него јасно, не може да се реши унутар самог позоришта. Једно од могућих решења реорганизације понудила је недавно Светлана Бојковић, председница Управног одбора Народног позоришта у Београду, предложивши да се национални театар обрати за помоћ угледним иностраним колегама у Берлину, Лондону и Стокхолму и да њихови експерти дођу у Београд, да „сниме стање и препоруче модел трансформације”.

Борка Требјешанин

-----------------------------------------------------------

Сабор одлучио о Хрватском народном казалишту

Да проблем Народног позоришта у Београду, ипак, није нерешив показују сличне театарске куће у најближем окружењу. Хрватско народно казалиште у Загребу је одлуком Сабора сведено на 500 запослених, а функционише по принципу уговора. У Народном позоришту у Сарајеву, које броји 222 запослена, такође су прихватили принцип ангажовања уметника по уговору.

-----------------------------------------------------------

Неопходна реформа

– Ангажовање уметника, позоришних стваралаца и других, по пројекту и уговору, чини механизам културе много динамичнијим и отворенијим. Народно позориште има више од 800 запослених. Слична позоришта у региону имају 500. У свим позориштима проблем је недовољан број младих уметника, и штошта друго када говоримо о квалитету. Дакле, у квантитету превише у квалитету премало. Реформа је по већини показатеља неопходна, а финансијска криза која куца на врата биће јој подстицај, изјавио је у недавном интервјуу „Политици” Небојша Брадић, министар културе Републике Србије.