Повратак фјужн момка

Џез пролеће ове године у Београд стиже осам дана после календарског. Њега ће, на симболичан начин, донети фјужн џез музичар Виктор Бејли. Вансеријски басиста, продуцент и аранжер сутра ће у простору Битеф арт кафеа, у оквиру промоције четвртог студијског албума „Slippin’N’Trippin’”, наступити са својим пратећим саставом „VictorBaileyGroup”. Реч „пратећи” треба само условно схватити, с обзиром на то да тројица Бејлијевих сарадника, у саставу Дерон Џонсон (клавијатуре), Дин Браун (гитара) и Пуги Бел (бубњеви), такође представљају спој неких од најутицајнијих фјужн музичара данашњице.

Виктор Бејли је своју каријеру започео још у тинејџерским данима, крајем седамдесетих година прошлог века. Своје име градио је радом са легендарним саставом „WeatherReport” и неким од највећих имена џеза, попа, фанка, ритам и блуза... Поменимо само Омара Хакима, Сонија Ролинса, Џоа Завинула, састав „StepsAhead”, Мадону, Mери Џеј Блајџ, Лерија Коријела, Билија Кобама... Џонсон, Браун и Бел, своје „каљење” прошли су такође радећи са легендама музике као што су Мајлс Дејвис, Сил, Аланис Морисет, Маркус Милер, Чака Кан, Ерика Баду, Дејвид Боуви...

У интервјуу за наш лист, Бејли открива да са нестрпљењем очекује сутрашњи наступ.

Ово је први пут да у Србији наступате као „VictorBaileyGroup”, али не и први пут уопште.

– Управо тако, ја сам неколико пута био у вашој земљи. Ако ме сећање служи, наступао сам и у време бивше Југославије. У Србији сам последњи пут свирао у оквиру „Нишвил” џез фестивала, пре две године, када смо наступили Лери Коријел, Лени Вајт и ја. Носим веома позитивне утиске са тог наступа и могу да кажем да ме увек радује атмосфера коју прави џез публика у Србији. Приметио сам да има пуно младих људи, ентузијаста, који заиста уживају у музици.

Можете ли да издвојите неке разлике или сличности између публике на овом подручју и, рецимо, у западној Европи или САД?

– Не, заиста нема никаквих битних разлика. Једина разлика може бити у музици и начину на који је представљате. Ако то изнесете на прави начин, и публика ће знати да то прихвати.

А каква је Ваша интеракција са публиком? Колико инспирације добијате у току самог наступа?

– Слажем се, интеракција са публиком може знатно да утиче на музичара. Ја сам имао пуно различитих примера у каријери. Мој закључак је да нема одређеног правила, све зависи од момента. Некада се концерт претвори у праву малу журку, са пуно фанк ритма, где људи цупкају и добро се забављају. Са друге стране, има и озбиљних момената, кад публика седи и помно прати мој наступ.

Ваш последњи студијски албум појављује се после паузе дуже од шест година. Који су разлози за то?

– Издавачка кућа са којом сам сарађивао банкротирала је пре неколико година. Очекивали смо да поново почне са радом, у међувремену је било доста планова, али како се много тога изјаловило, одлучио сам да преузмем ствари у своје руке и оснујем сопствену етикету.

Значи ли то да је економска криза још пре неколико година почела да узима „данак” и у музици?

– Апсолутно, ја готово да не знам људе из света музичког шоу-бизниса које ова криза није посредно или чак директно погодила.

Дакле, сви „страдају”, без обзира на њихов значај и дужину музичког стажа?

– О, да, сви су погођени. Ја, додуше, могу да говорим у своје име. Некада сам месецима унапред имао сигурне наступе, знао сам и по пола године унапред где наступам. Данас није тако. Најсвежији пример је тај да је наша актуелна турнеја знатно редукована. Неки планирани наступи морали су да буду отказани, тако да ће уместо неколико недеља овај део турнеје трајати неколико дана.

Радили сте са небројено пуно музичара и неким од највећих звезда савремене музике. Каква искуства носите из такве сарадње?

– Да, веома ми је драго да сам имао ту срећу да радим са музичарима који представљају велика имена. Рад са њима ми много значи и углавном представља велико задовољство. Са таквим особама лако нађете заједнички језик, зато што су велики професионалци и тачно знају шта хоће.

Постоји ли неко ко је оставио посебан утисак на Вас? Нека инспиративна прича, анегдота са снимања или нешто томе слично?

– Не бих издвајао никог посебно, заиста. Свако на свој начин носи нешто посебно. Немам никакву посебну причу. Тачније, има их пуно, али можда и превише за овај разговор. Из свог угла могу да кажем да ми је најдраже то што сам добио прилику да радим са музичарима и групама којима сам се и сам дивио као тинејџер, попут групе „WeatherReport”.

И на новом албуму Вам гостују врсни и искусни музичари, а поред ауторских нумера можемо чути и класике, попут Џона Колтрејна.

– Мене у свету препознају као „фјужн момка”, можда и због широког дијапазона жанрова којима се бавим. Никад нисам имао стриктне одреднице шта волим да слушам. Још одмалена интересовали су ме џез, поп, фанк, блуз, рокенрол, практично све што је добро и интригантно. Такође, део мог интересовања се увек враћа, условно речено, класичном џезу, као вечитој инспирацији. Зато се и радо окрећем величинама као што су Колтрејн или, рецимо, Чарли Паркер.

Како оцењујете данашњу џез сцену? Имате ли идеју којим путем ће се музика кретати у блиској будућности?

– Пуно добрих младих и надасве талентованих људи је у музици, и треба ценити њихову упорност. А одговор на друго питање је веома тешко наћи.