Гостољубље за вероучитеље

Министарство вера ће у јануару 2008. године организовати други семинар за све вероучитеље у основним и средњим школама под називом "Гостољубље у верском искуству". Циљ окупљања 2.196 предавача верске наставе из свих традиционалних цркава и верских заједница је афирмација различитих верских празника у Србији као мултиконфесионалном друштву. Др Љубивоје Стојановић, председник владине Комисије за верску наставу, каже да ће овај скуп вероучитеља бити прилика да се упознају с начинима прослављања различитих верских празника. "Имамо комшије које славе Божић и Васкрс различитих датума, затим Бајрам, али и друге верске празнике. Они празници афирмишу дружење, човекољубље, али и богољубље и због тога треба да постану део нашег заједничког живота, јер не би требало да живимо једни поред других, већ једни с другима", додаје Стојановић.

Први семинар под називом "Верска настава – јединство различитости" у београдском "Сава центру" одржан је 2006. године и, како се очекује, овакво окупљање верских наставника од следећег јануара постаће традиционално једном годишње.

Верска настава у Србији је ушла већ у седму годину и догодине ће њом бити обухваћени и ученици осмог разреда. Према подацима Министарства вера, часове веронауке похађа око пола милиона ученика, а приметан је и пораст интересовања за овај предмет. Тако у Београду веронауку слуша шест одсто више ученика него пре седам година.

Стојановић каже да ће се у наредном периоду преко заједничких пројеката настава веронауке и грађанског васпитања све више усклађивати, јер је школа место где треба да се сусретну све најбоље идеје уз уважавање другог и другачијег.

Саветник у Министарству вера истиче да има и приговора који се упућују појединим наставницима. Примедбе које се појављују произилазе из очекивања да верска настава пружи више него што тренутно даје, сматра Љубивоје Стојановић. Вероучитељи, како додаје, не би требало да се осећају угрожено. Чак и када мисле да су омаловажаван или непризнати у појединим школским срединама наставници верске наставе би могли да то искористе као шансу и покажу више.

"Суштина теологије је трагање за истином, а не наметање ауторитета. Бог је истина која се открива, а не ауторитет који се намеће. И то би вероучитељ требало да сведочи у наставном процесу. Многи имају погрешно мишљење о верским истинама. Верска истина није и догматизам, већ живо веровање. Није то дефиниција која треба да се набуба. Вероучитељ је позван да науку вере сведочи и открива, а не да закључује уместо ученика како би могао да се развије као слободна личност", објашњава Стојановић.

На последњој седници Комисије за верску наставу у основним и средњим школала која је одржана у Суботици закључено је да, осим даљег стручног усавршавања вероучитеља и подизања квалитета верске наставе, треба радити на проналажењу правних могућности за побољшање њиховог положаја. Највећи проблем је радноправни статус јер вероучитељи још увек потписују уговор о извођењу наставе који се сваке године обнавља. Стојановић каже да се траже правне могућности да вероучитељи буду примљени у стални радни однос и да им то буде главно занимање, а не, као некима, успутни посао. Ту се отвара питање лиценци за наставнике, али и како тако специфичан предмет сместити у редован систем наставе.

Веронаука је од факултативног постала редовни изборни предмет. Многи вероучитељи се жале да немају ауторитет, јер ученици добијају описне оцене које не учествују на просек.