И?

Па, добро. Добили смо од Међународног монетарног фонда зајам од три милијарде евра.

И?

Пад привредне активности, односно бруто-домаћег производа. Плус ригорозна штедња.

И Србија и Хрватска суочиле су се са истим ефектом светске кризе на домаћем терену. Владе обе државе, мање-више, одлучиле су се за штедњу као одговор на кризу. Хрватска се одлучила за већу штедњу – смањила је плате запослених у државној служби за десет одсто, преполовила буџетски дефицит, увелико се спрема да изнесе на међународно тржиште своје вредносне папире и одмах креће у озбиљну реформу система. Тек ако штедња и реформе не успеју, влада Хрватске ће у Вашингтону закуцати на врата ММФ-а. Србија се одлучила мање да штеди, да ојади пореске обвезнике увођењем нових намета и (пошто јој све то није довољно) тражи зајам од ММФ-а.

Само дан пре завршетка преговора са ММФ-ом, домаћи званичници власти по ко зна који пут демонстрирали су популистичку праксу која је земљу и довела у овако тешку ситуацију. Министар енергетике обећао је да ће Електропривреда Србије да части потрошаче, јер ће она из свог прихода платити суму коју би требало да плате потрошачи кроз поскупљење струје. И неко би требало да поверује да ЕПС заиста части, а да се не запита: „А ко ће покрити губитке ЕПС-а који су већ настали због нереалне цене струје?” Дакле, ако сада не платимо скупљи киловат као потрошачи, за шест месеци платићемо као порески обвезници који преко буџета покривају губитке јавног предузећа ЕПС.

Због такве рђаве политике која стално води предизборну кампању, а не само због светске економске кризе, Србија је данас суочена с великим проблемом. И да није било кризе из света, Србија би запала у кризу због модела управљања државом. Под паролом „Нема се, може се” немилице се трошило на разне политичке кампање. Најсвежији пример је четврти квартал прошле године кад је јавна (државна) потрошња експлодирала. А знало се да долази криза из света. Проблем Србије је што има систем који је у „свом бићу носи склоност према пићу”, односно има уграђен ДНК који троши више пара него што заради.

Па, добро. Узећемо те три милијарде евра. И држава ће се задужити још 400-500 милиона евра.

И?

Све ово око зајмова је тактика. Шта је стратегија?

Да се најзад реформише и модернизује систем. Ако рачуна да зајмове од ММФ-а, Европске уније и других кредитора потроши на паметан начин, власт мора већ од данас да ради све супротно од оног што је радила до јуче – да заведе још ригорознију штедњу, да смањи и појефтини државну управу, да рационализује друштвену надградњу, да пусти приватни капитал у јавна (партијска) предузећа, да развласти партије које владају привредом, да мањим порезима подстиче (а не високим наметима да гуши) предузетничке слободе, да спречи сиву економију и смањи корупцију.

Ако то не уради, држава ће прогутати све ове милијарде евра и спискати зајмове од ММФ-а и ЕУ, па ће се на крају ове године наћи (у најбољем случају) где је данас.