Србија разговара: Примена Плана у шест тачака

Примена Плана од шест тачака генералног секретара УН Бан Ки Муна, који је био услов Београда за распоређивање Еулекса, још није почела, што је отежало практично функционисање власти на терену и додатно отежало положај косовских Срба. Приликом недавне посете Београду, шеф Еулекса Ив де Кермабон изнео је идеју по којој би, бар привремено, могла да се паралелно примењују два правна система – један би важио у северном делу Косова и Метохије, а други у јужном.

Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију, каже да је такво решење немогуће, док Душан Јањић, координатор Форума за етничке односе, сматра да је оно чак и пожељно како би се превазишла блокада рада институција.

Политика: Предлог Де Кермабона неки су протумачили као предлог за поделу Косова?

Ивановић: Он јесте поменуо тако нешто, али не верујем да би смео то да понови јер је то бесмислица. Који ћемо закон применити у случају да је окупирана имовина Срба у јужној Митровици? По месној надлежности, то би био суд из јужне Митровице. A који ће закон он да примени? Логично да неће овај који ми тражимо. Који ћемо закон применити у Бошњачкој махали где је најчешће у инциденту извршилац Aлбанац, а жртва Србин? То су конкретне ствари о којима није расправљано са шефом Еулекса. Зато је важно да ових шест тачака прораде јер је то начин како се стање може колико-толико нормализовати.

Јањић: Зашто не на одређени рок и паралалени правни системи? Онда је само проблем ко ће гарантовати извршење пресуда. То могу бити и Еулекс и Унмик. Чак је пожељно да на краћи рок постоје два паралелна система, али да се кроз преговоре око правосуђа дође до што више јединствених решења тако да српски правосудни систем на Косову може да делује као аутономија правосуђа, независно у ком је територијалном оквиру – независног Косова или Косова које жели да буде независно.

Проблем су и Унмик таблице и пасоши. Не можемо ми да и даље не признајемо Унмик пасоше. Ако признајемо Унмик морамо да признајемо и њихова документа.

Ивановић: Резолуција није предвиђала документацију ни посебне регистарске таблице.

Јањић: Требало је онда спречити Бернара Кушнера да то донесе.

Ивановић: Није се могло.

Јањић: Требало је променити таблице у Србији. Нису требале да се држе комунистичке таблице већ да се узму европске. Данас се прави грешка. Или си за Унмик или ниси. Да ли ће улазити роба на којој је печат Унмика без обзира на то што пише и „Република Косово” или ћемо враћати ту робу?

Ивановић: Цефта споразум је јасан. Потписало га је шест чланица од којих је једна Унмик Косово. Косовски Албанци, међутим, процењују да тако нешто више не постоји.

Политика: Када је реч о примени закона, да ли српске средине на Косову на крају ипак морају да прихвате неке косовске законе?

Јањић: Док Србија држи отворено питање признавања, она ће другачије решавати и питање закона и гледаће да што више њеног законодавства делује на КиМ. За то постоје разни модалитети. На КиМ су донети неки закони који су на папиру бољи од српских, али се у пракси не поштују. Има и закона који су потпуно супротни европским. Многи српски закони усаглашени са европским стандардима, слични су косовским, али је Србија одложила њихову примену за следећу годину. Тако је створен згодан простор за Еулекс да схвати да до 2010. године може да ради на усаглашавању праксе. За случајеве који су већ почели мора да се суди по оним законима по којима су започети процеси. Садашње српско вођство би сигурно много више постигло када би могло да заузме флексибилнији став о ЕУ и када би придруживање ишло у два паралелна тока – за Србију и за Косово, с максималним усаглашавањем.

Ивановић: То је решено већ 2002. године. Тадашња администрација Србије није се противила томе да Косово има посебне приступне механизме. Тачно је да су косовски закони прилично савремени. Чини ми се да је наше законодавство боље и да до усаглашавања може да дође. Европска унија, као заједничка тежња и косовских Албанаца и Србије, могла би да послужи као инструмент за усаглашавање ових закона. Истини за вољу, ни сада не постоји битна разлика између нашег и њиховог законодавства, али у практичним ситуацијама може да дође до проблема које би требало да реши Еулекс тако што ће рећи шта се ради у тим ситуацијама.

Јањић: Сад ће да ескалира и други проблем. Не седимо тамо (на међународним скуповима) где Косово није потписано као Унмик Косово. Ја то могу да разумем, то је доследан бојкот државе. То прати Босна јер не могу да се договоре ентитети. Албанија форсира Косово без Унмика, а Црна Гора и Македонија не би да се мешају. Кад је у питању западни Балкан више ништа не може да се сазове јер више нема састанака који може да се одржи, а да седе парламентарци и Косова и Србије. Ми се полако искључујемо из регионалних организација. Последице садашњег понашања видећемо за пет година. Србија мора начелно да каже да признаје Унмик документа, а онда да уведе и изузетке.

Политика: Да ли и Ви, господине Ивановићу, мислите да треба признати документа Унмика?

Ивановић: Унмикова документа нису за нас валидна јер ти исти грађани који имају Унмиков пасош могу имати и српски пасош и личну карту. То ће дуго бити велики проблем. Сигурно да се морамо одредити према правима Албанаца који по нашем Уставу имају право да узму наша документа и они то раде. Не тако масовно, али ипак појединци сматрају да српски пасош више значи од косовског. Неке земље које су признале косовску независност не признају њихов пасош, тако да косовски Албанци имају двоструки проблем. Имају унутрашњи суверенитет и осећај задовољства, али кад би с документом те државе хтели да иду напоље у многим земљама би имали озбиљан проблем.

Цефта споразум је јасан, ми нећемо прихватити Косово републику као партнера. Пошто је Унмик царина угашена може да се појави Еулекс или јединствени царински документ који потписује ЕУ, али не сме бити потписана Косово република. То су политичке границе преко којих не смемо да пређемо.

Политика: Какве су шансе да почне примена Плана о шест тачака?

Јањић: Добро је што је то постао документ и Савета безбедности и Београда. Он омогућава да се СБ држи у току са ситуацијом на КиМ и да Резолуција 1244 не буде само празан папир на који се Београд позива. Кад је реч о садржају споразума од шест тачака, биће тешко договорити се о његовом спровођењу. Најтеже ће бити када буде требало да се ради на нивоу влада. Еулекс и Брисел би требало да постану много активнији и да схвате да је то и за њих излазна формула, јер ни они немају пуно јединство у признавању Косова и, а што је још важније, немају јасну идеју шта ће да раде с Косовом.

Ивановић: За План који је направљен на релацији Унмик – Влада Србије – УН гласало је свих 15 чланица СБ. Унмик је реконфигурацијом и смањењем броја људи изгубио на практичној снази, али је у политичком смислу ојачао. Да би Еулекс могао да делује, мора да буде распоређен на целој територији КиМ на чему је и Брисел инсистирао. Ми смо рекли да то може само уколико се изврши пренос овлашћења са Унмика на Еулекс у области полиције, царина и правосуђа. Томе су косовски Албанци пружили отпор. Будући да они никад нису самостални у доношењу таквих одлука, ја отворено сумњам да иза њиховог ригидног става о споразуму од шест тачака стоје неке западне земље, пре свега оне које су признале независност Косова.

Политика: План се у пракси још не примењује?

Јањић: Американци су пробали да прођу што јефтиније, па да искористе Шест тачака за ширење Еулекса. Мислим да они морају да развију стратегију постепеног ширења Еулекса у српским срединама, што сада немају.

Политика: Како решити проблем са уласком српских функционера на Косово када Унмик каже да за то више није надлежан?

Ивановић: Не може Унмик да пренесе овлашћења никоме. До пре месец дана то није био проблем. Шта се у међувремену догодило? Никакав СБ, никаква обавезујућа инструкција из Њујорка, ниједан надлежни органи није променио свој став према Косову. Шта се онда догодило? Ја мислим да је то слободна интерпретација постојеће ситуације и онога што они мисле да треба да раде и то је веома штетно. Еулекс није против тога да преузме ту улогу, али га неко мора означити као надлежног за то питање. Грађани Србије, значи ни функционери, немају потребе да траже сагласност да уђу на Косово, ишли службено или приватно. Ми само тражимо пратњу, а пратња се тражи од Унмика.

Политика: Али чињеница је да наши функционери не могу да уђу на Косово од пре петнаест дана.

Ивановић: То је демонстрација силе и притиска. Мораће да нам објасне о чему се ради. То је безакоње.

Јањић: То је вакуум који Хашим Тачи и Фатмир Сејдиу користе. Ту нема потребе за разговорима и објашњењима. Еулекс са Шест тачака које је верификовао СБ добија шансу да буде на Косову на основу Резолуције 1244, а не само на основу неприхваћеног Ахтисаријевог плана. Зато су потребни разговори Београда, Бан Ки Муна и ЕУ. Чим се у некој области као што је полиција затвори Унмик, овлашћења се дају косовским властима. Не може Унмик да каже, пошто нема полицајце јер их је послао кући мимо договора са чланицама Савета безбедности, да не може да ради. А јасно је да је то питање у надлежности Еулекса. Међутим, иза њега стоји тврда струја која покушава да смањи амбиције Београда манифестовањем ове силе. Неко жели да створи ново стање и да каже да је то готова ствар.

Политика: Да ли повлачење припадника Кфора реално угрожава безбедност Срба?

Ивановић: Одлука Шпаније је политичка. Дубоко су незадовољни мандатом на терену. Да Косово није прогласило независност, Шпанија не би жалила новац да своје војнике остави на Косову. У случају инцидената КПС је прва линија одбране, затим Еулекс, а тек онда Кфор.

Јањић: Шпанија је још 2005. године одлучила да се повуче ако Косово прогласи независност. Не може дуго држати војнике, а да је опозиција не оптужи да подржава независно Косово. У Уставу Косова пише да је само Нато добро дошао и они ће све радитит да Кфор оде.