Император 21. века

Замислите човека који после седнице своје владе оде до своје самоуслуге, врати се кући и чита своје новине, затим шара својим ТВ каналима да би једва дочекао утакмицу свог фудбалског тима.

У Италији то може само један човек. Силвио Берлускони, Il Cavaliere, витез како га зову. Успешан, контроверзан, најбогатији, арогантан, десничар, неодмерен, амбициозан, сексиста, его-трип.

За себе каже да је најбољи политички лидер Европе и да на светској сцени нема никог ко би с њим могао да се такмичи.

Рођен је у Милану септембра 1936. Кренуо је са изразитим талентом за бизнис, и све побочне ствари које га окружују. Од грађевинске фирме и познанства са бившим премијером Краксијем, који ће постати симбол политичке корупције.

Потом се окренуо телевизији и постао власник „Медиасета”, највеће медијске империје Италије и друге у Европи. Његов холдинг „Фининвест” покрива 150 различитих бизниса.

Завршио je сa капиталом од шест милијарди евра и титулом најбогатијег Италијана.

Човек чија је енергија у обрнутој сразмери са висином, 1994. је пожелео да се бави политиком. Изборне кампање у Италији од тада нису досадне. Увек спреман за улогу политичког комедијанта, „каваљере” бирачима гарантује забаву а европским посматрачима нуди колекцију гафова за испирање уста.

Иако се његовим доласком на власт многима замрзне осмех, три пута је успевао да предводи седму економију света.

Уз странку Форца Италија, слоган „можете да будете богати као ја” и обећање да ће раскрстити са корумпираном праксом, победио је 1994. али је његова влада трајала само осам месеци.

Његов кабинет остварио је друго чудо: једини је после рата изгурао пун мандат у земљи која је синоним за честе промене влада.

На изборима 2008. поново се вратио у палату Киђи. Можда и зато јер је увек спреман да из ташне извади неки од популистичких трикова.

Обећао је да ће Италијанима обезбедити један месец годишње без плаћања пореза. Да ће увести менталне тестове за тужиоце, „црвене тоге” које оптужује да му из политичких разлога монтирају корупционашке афере.

Не пада му тешко да затвори врата пред проблемима не би ли се посветио писању текстова наполитанских песама. Ако може, из резиденције Аркоре, поред Милана, побегне на Сардинију, где међ баштама кактуса, амфитеатром и водопадом на даљинске команде, воли да угости само пажљиво одабране: од Владимира Путина и Романа Абрамовича, до Тонија Блера.

Када му досаде силни гости, новинари и папараци који га опседају, једноставно купи вилу на језеру Мађоре. „Да је нисам купио ја, купили би је Арапи.” Ништа необично за човека који је изазвао скандал увредљивим речима о исламу.

Сем Сардиније, воли да оде на неко од својих имања на Бахамима и Антигви, или да сврати до виле „Белведере” код Милана где је обезбедио приватност својој другој супрузи, бившој глумици Верoники Ларио.

Бенихиловски се понаша према женама, „лептирчићима” како тепа ТВ старлетама. Због таквог односа према председници Финске доспео је у невоље. Он само одмахује руком. Тако је учинио и прошле године када су га оптужили да је младу и лепу Мару Карфању именовао за министра у замену за орални секс.

Фудбал је још једна његова опсесија. Власник је славног Милана, а председнички положај у клубу напустио је тек када је преузео трећи мандат.

Да ли ће, ако изгура пет премијерских година, кидисати на седам година председничког мандата? Можда. Он је једноставно незадржив.

Бошко Јакшић