НИШТА ОД ПРЕУРЕЂЕЊА КАПИТАЛИЗМА

Од разбуктавања ове економско-финансијске кризе, тј. од прошле године, бројни су гласови који у њој не виде пролазни проблем у функционисању једног у основи доброг економског система, већ баш налазе да је владајући политичко-економско-финансијски модел сам генератор кризе. Неки други верују да је једна његова варијанта – она либерална, англосаксонска – та која је проузроковала проблеме и да је стога треба ликвидирати.

Гласови о кризи капитализма не долазе само са левице, већ и из политичког центра. Европски политичари као да се надмећу ко ће даље добацити. Слушају људи глас народа. Најсликовитији је и овде француски председник Саркози, који тврди: „Са саморегулацијом је свршено. Са лесе-фером је свршено. Са идејом о свемогућем тржишту које је увек управу је свршено”, па нам је стогапреко потребно, како рече, „преуређење капитализма”.

После пола године припрема дошао је и тај историјски дан: 2. април, Лондон. На састанку Г-20 окупила се светска политичка елита да донесе епохални договор о преуређењу света. Пале су велике речи, озареност се видела на лицима присутних, талас наде ширио се светским медијима: свет је спасен! Да видимо како.

Најатрактивнија вест је да ће издвојити 1.100 милијарди долара као фискални стимуланс за кризом захваћене земље, првенствено оне у развоју и источној Европи. Одмах су се јавили критичари: једни тврде да је сума реално знатно мања, јер је део пара већ раније обећан, део је несигуран, а део виртуелан (штампане паре ММФ-а); други кажу да је то мало, односно да и овде владе касне и дају недовољно; трећи говоре да фискални стимуланси не дају резултате, па се ради о расипању пара.

Али да се окренемо системским мерама, односно да погледамо шта је договорено на регулационом плану. Пошто је председник Саркози јако задовољан постигнутим, мора да су предложене корените мере на преуређењу капитализма.

1. Договорено је стварање међународног одбора за финансијску стабилност, који ће надзирати кретања светских финансија и државама предлагати одговарајуће мере. Такво тело већ одавно постоји, а да нико није приметио корист од њега. Далеко је то од идеје међународног регулатора, за шта се залагала Ангела Меркел.

2. Сугерисано је да се, по окончању кризе, пропише јачање резерви у капиталу финансијских институција, посебно банака, као заштита од погоршања тржишних околности. То за ово време кризе није потребно, пошто су банке сада толико опрезне при кредитирању колико их ниједан регулатор не би присиљавао. Чак, тај превелики опрез сада продубљује кризу.

3.Договорено је да се већ једном регулишу хеџ фондови. Ради се о приватним финансијским фирмама које окупљају професионалне инвеститоре, тако да не постоји опасност да страдају неуки грађани. Но, многи обожаваоци регулације одавно траже да се и они подвргну државном надзору, па су сада дочекали прилику. Треба рећи,ипак, да хеџ фондови никако нису криви за ову кризу.Напротив, они су тешко страдали и свакако су једна од њених главних жртава.

4. Следећа мера је регулација рејтинг агенција. То су фирме које процењују ризике на финансијским тржиштима и тако покушавају да помогну инвеститорима. Пошто су слабо одрадиле посао са америчким хипотекарним хартијама, па се сматрају (малим) сукривцем за кризу, сада ће да их региструју и наложе им да раде боље.

5. Промена рачуноводствених стандарда. Наиме, међународни регулатор је претходних година снажно доказивао да је тржишни метод утврђивања вредности имовине једини прихватљив, да би се сада предомислио и предложио нешто друго. Да ли да му сада верујемо, поучени лошим искуством?

То је све. О томе да ли су предложене мере добре може се расправљати, али је очигледно да неће променити свет нити ће преуредити капитализам. Био је то још један историјски скуп који ће брзо бити заборављен.

директор економских студија ЦЛДС