Нове идеје за изглед Врачара

Студенти Архитектонског факултета у Београду представили су предлоге за будући изглед Каленић пијаце, Цветног трга и платоа код Београдског драмског позоришта на Црвеном крсту. Награђени пројекти Марије Благојевић, Јоване Милетић и Милана Јанковића, према речима општинског архитекте Александре Јовановић, представљају „идејни резервоар са свежом водом” када је реч о архитектонским решењима.

– Недавно завршеним конкурсом „Редизајн урбаних целина на Врачару”, није предвиђена реализација награђених пројеката, али ће они послужити као инспирација за правац у ком ће се општина у архитектонском смислу даље кретати. Понуђене идеје представљају одличну анализу простора и имаћемо их на уму када почнемо са новим преуређењима – каже Јовановићева.

Нову Каленић пијацу најбоље је осмислила Марија Благојевић, студент архитектонских мастер студија. Њено решење „Мета форма 1” предвиђа мобилну пијацу која ће радити као тржница, а после радног времена служити као вишенаменски простор.

– Шински механизам постављен на пијачном платоу омогућио би да се тезге по потреби уклањају у подземни депо. Тезге су уједно дизајниране тако да служе као пултови за робу која се продаје, али и као столови у башти ресторана. Могу се груписати у низове од две, три и више, а њихов међусобни распоред може се мењати. Благојевићева је осмислила и такав положај шина који би омогућавао пролаз између тезги без обзира на њихов распоред – истиче Јовановићева.

У „ноћној” варијанти, пултови би се груписали у зоне од којих свака припада једном од ресторана смештених у објектима по рубу тржнице. У средини би остао простор који би се користио као подијум за музику, плес, изложбе и сличне активности.

Награду за нови изглед Цветног трга добила је Јована Милетић, такође постдипломац на архитектури. Њена визија предвиђа комбинацију зелених и водених површина, као и прожимање јавног простора са стамбеним блоковима.

– Најинтересантнији објекат представља тржница са косим „зеленим” кровом, подигнута у пијачном дворишту у близини старог храста. Са једне стране, из правца Његошеве улице, на овај кров би се приступало као на шеталиште, а на Улицу краља Милана „гледали” би продајни локали. Унутрашња дворишта стамбеног блока, која су иначе потпуно неискоришћена, претворила би се у шеталиште са базеном и зеленим травњацима – објашњава Јовановићева.

Амбијент око Београдског драмског позоришта редизајнирао је Милан Јанковић. Он је предложио поплочавање платоа испред позоришта и преко пута Жичке улице, око окретнице аутобуса број 83.

– Аутор је инсистирао на утиску највећег могућег јединственог простора. Отуда су у поплочавању изражени правци чија је боја црвена, иначе традиционална боја БДП-а. Ове линије на тлу осмишљене су тако да у току ноћи, помоћу подних светиљки, сијају у различитим бојама. На делу трга испред улаза биле би додате мале фонтане и конструкција на којој би стајао натпис позоришта. Само здање добило би двоструку фасаду и рамове којима би се нагласио портал, односно улаз, а иза позоришта предвиђен је преуређени простор који би лети служио као отворена сцена за представе, концерте и изложбе, а зими као дечје клизалиште – наводи Јовановићева.

М. Луковић