Глума је једна велика истина

На улици је препознају као Анђелку из телевизијске серије „Рањени орао” у режији Здравка Шотре, која је протекле зиме оборила рекорде гледаности. Овог пролећа млада глумица Слобода Мићаловић-Ћетковић припрема нову позоришну улогу. Реч је о лику Бланки у представи „Мирис кише на Балкану” рађеној по роману Гордане Куић, у драматизацији Небојше Ромчевића и у режији Ане Радивојевић Здравковић, чија је премијера у недељу увече у 19.30 часова на сцени „Мадленијанума”.

Слобода Мићаловић-Ћетковић одаје утисак смирене особе. Захваљујући таленту, али и посвећености послу, иако је, практично, још на почетку каријере, пажњу редитеља и публике освојила је на прави начин. Најбољи доказ је и награда за лепоту говора „Др Бранивој Ђорђевић”, која јој је уручена недавно у Југословенском драмском позоришту за улогу Елмире у представи „Тартиф” Ж. Б. Молијера, у режији Егона Савина. О Бланки, коју игра у представи „Мирис кише на Балкану”, Слобода каже:

–Можда је моја Бланки, у смислу сензибилитета, финоће, суптилности, чак и наивности, слична Анђелки, али је и сасвим другачија особа. Бланки је заиста постојала, реч је о мајци ауторке Гордане Куић, тако да сам морала да испоштујем одређене ствари, јер је та жена била таква каква јесте. У представи „Мирис кише на Балкану” моја јунакиња је присутна кроз развој од чисте, наивне девојчице, до зреле жене. Она стицајем околности мора да спаси свога мужа и прерасте у озбиљну самосвесну жену. Пробудио се, још раније, у њој инстинкт, али је било питање када ће доћи тренутак да сазри. Е, моја Бланки сазри преко ноћи.

Разговарали смо са Слободом Мићаловић после једне од многобројних проба представе „Мирис кише на Балкану” у Земуну. Уместо шеширића на глави и елегантног костима, какву је публика памти у лику Анђелке, овога пута Слободу смо затекли у спортској гардероби. Док нам у ушима одзвања реченица: „На киши се сузе не виде, зато је њен мирис тако драгоцен”, коју смо чули на проби, млада глумица нам прича:

– „Мирис кише на Балкану” је љубавна прича са срећним крајем која говори о томе да границе нису могле да се успоставе када су љубав и срце у питању. У овој нашој представи свака од четири сестре иде за својим срцем без устезања, свака је правила све дубљи корак, ишла даље и даље, од тадашњих схватања везаних за Јевреје. Најстарија сестра удала се за Јевреја, кога није волела, али се жртвовала. Друга сестра се удала за православца, моја Бланки, трећа сестра, не жели да се уда, јер је то најпре став њеног будућег супруга Марка. Четврта сестра је са ожењеним човеком. Све су то животне судбине, свака сестра на крају нађе свој животни пут, срећу и мир. Увек се запитам колико је несрећних бракова склопљено због предрасуда, и колико је спорно питање: Да ли је човек твоје или друге вере? Мислим да је прича јако актуелна, јер верујем да тога има и данас. Не као у то време, када су каменовали жене због „спорног” избора супруга, али верујем да и данас родитељи и околина знају да се побуне – прича уметница.

Вишечасовне пробе у „Мадленијануму” не замарају Слободу Мићаловић јер је, како каже, позориште њена љубав од малих ногу, јер је њен отац познати глумац Лесковачког позоришта.

– Тек сам закуцала на глумачка врата. Деца која расту у позоришту, какав је мој случај, заразе се глумом од детињства. Факултет драмских уметности у Београду уписала сам јер сам, пре свега, желела да играм у позоришту. Овде се осећам заштићено, ово је мој свет, колико год био тежак, напоран, неизвестан. Мени су позориште и глума велика истина и живот. Пуно сам радила, борила се, али сам имала срећу. Сведоци смо најезде дискутабилних серија које немају везе са послом за који се школујемо. Не можемо ми увек да дотакнемо уметност, али сигурно имамо намеру да то урадимо најбоље што можемо. Сада се све своди на брзо играње серија, да се што лакше заради новац. Ретко се деси да те позове на сарадњу добар позоришни редитељ, да ти да добру улогу. Глума је лутрија, средине нема, сурово је, али је тако, тврди Слобода Мићаловић.

У својој каријери Слобода је уписала ликове Коштане, Елвире, Јелене Чађеновић, Анђелке Бојанић, краљице Наталије Обреновић... Ипак, жели да игра Петруњелу у комаду „Дундо Мароје”, Катарину у представи „Свети Георгије убива аждаху”...