Нек се спреме жиранти

Укупна кредитна задуженост привреде и становништва на крају прошлог месеца износила је око 1.320 милијарди динара, што је осам милијарди мање него у фебруару. Подаци Кредитног бироа Удружења банака Србије показују да банке одобравају кредите као и раније, али да предузећа и грађани више касне у месечној отплати дугова.

Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака, рекао је да су стамбени и пољопривредни зајмови наставили раст, а готовинске позајмице грађана падају већ трећи месец заредом, док су потрошачки кредити готово на истом нивоу.

– Кредитна активност банака у марту није смањена у односу на претходни месец, што је охрабрујући податак за привреду, јер је то знак да се привредна активност у Србији не смањује – истакао је Дугалић на конференцији за новинаре.

Дуг предузећа на крају прошлог месеца износио је 876,2 милијарде динара и мањи је за 0,6 одсто у односу на фебруар, а позајмице грађанима 397,3 милијарде динара, што је за 0,4 одсто мање него у фебруару, а дуг предузетника од 47,3 милијарде динара је за 0,3 одсто мањи.

Грађани су за куповину и адаптацију станова узели зајмове у износу од 201,8 милијарди динара, а дугорочно задужење је повећано 0,1 одсто у односу на претходни месец. Готовински кредити су смањени за два одсто и износили су 122,8 милијарди динара, док су потрошачки и за рефинансирање ранијих позајмица у вредности 51,5 милијарди динара повећани за 0,3 одсто. Пољопривредни кредити, чија је вредност на крају марта износила 21,3 милијарде динара, повећани су за 2,3 одсто.

Подаци из Кредитног бироа показују да је степен кашњења у отплати кредита у благом порасту. Код правних лица у марту је повећана за 0,9 одсто у односу на фебруар, тако да је достигла 7,6 одсто, а код предузетника за 0,5 одсто. Кашњење становништва је повећано за 0,4 одсто. У фебруару грађани на време нису измиривали рате за 1,7 одсто кредита, а у марту за 2,1 одсто. Међутим, за сада, уверен је Дугалић, не постоји бојазан да задужени грађани неће моћи да отплаћују рате и да ће своју обавезу пребацити на жиранте. Када је реч о лизинг услугама, склопљено је 17.105 уговора, што је за 3,7 одсто мање него крајем прошле године, а кашњење у отплати благо расте.

После смањења референтне каматне стопе НБС са 16,5 на 15 одсто, Дугалић је оценио да је један од жељених ефеката централне банке био да се повећа тражња за динарским кредитима. По његовој оцени, може се очекивати њено даље снижавање уколико не дође до битнијих померања макроекономске стабилности.

У одговору на питање зашто је после одлуке Европске централне банке да снизи базну камату на евро на 1,25 одсто, само део банака у Србији реаговао обарањем камате на кредите индексиране у еврима, Дугалић је указао да начин обрачуна камате уз промењен еурибор није исти код банака и да ће, вероватно, и остале то учинити. Дугалић се сложио да су камате на кредите у Србији и даље високе, јер се на укупне трошкове и даље уграђује фактор „ризик земље”.