Крагујевац: Инвестицијама против статистике

Крагујевац – „На инвестицијама се не сме штедети”, у овој изјави градоначелника Крагујевца Верољуба Стевановића, на недавној конференцији за новинаре, оличени су сви напори градске власти да у време кризе превазиђе проблеме и оствари започете и предвиђене пројекте. Подстакнути оваквим размишљањем и еланом првог човека града, одборници локалног парламента изгласали су пре пар дана одлуку да град подигне нови кредит и задужи се за још 500 милиона динара (нешто више од пет милиона евра).

Ова средства, како је предочено, биће употребљена за обнову старих и изградњу нових саобраћајница, изградњу нове комуналне мреже и Оперативно-техничког центра „Водовода”, као и за станоградњу, односно за рушење барака и расељавање житеља Старе радничке колоније.

Иако је град код банака задужен са 15 милиона евра (главница дуга износи 12 милиона евра, а камате су три милиона евра), Стевановић сматра да буџет није угрожен. У питању су дугорочни кредити, објаснио је први човек града и додао да ће се у пар наредних месеци у градску касу слити око девет милиона евра, готово три пута више него што су обавезе које град има.

Критикујући одлуку Владе Србије да општинама и градовима ускрати 15 милијарди динара средстава из републичког буџета, у изјави за Информативну службу Скупштине града Стевановић је рекао: „Крагујевац је висока пећ обнове српске привреде и она не сме да се угаси. Када би Крагујевац банкротирао, то би значило финансијски колапс националне економије”.

Приоритети локалне управе су аутопут ка Баточини и Лапову, за шта је из НИП-а обезбеђено 800 милиона динара, као и Петровачка магистрала, чија се изградња финансира заједничким средствима града и државе у односу пола-пола. Шта ће бити са осталим инвестицијама, као што су северна и јужна обилазница, покривеним базенима и неким другим пројектима, знаће се половином маја. Тада се, према Стевановићем речима, може очекивати ребаланс републичког буџета.

Градска власт ће, међутим, ускоро морати да се суочи са још једним далеко компликованијим „ребалансом”.

Наиме, ако се следе европски стандарди, који прописују да на хиљаду становника „иде” један административац, у крагујевачкој управи, с обзиром да у граду живи око 200.000 грађана, не би смело да буде запослено више од 200 чиновника. Њих је, међутим, 750.

И поред разлике од чак 550 службеника у односу на норме ЕУ, први човек града је на недавној конференцији за медије изјавио да у градској управи има свега 15 одсто вишка радника. Напомињући да граду недостају квалитетни кадрови, Стевановић је изразио сумњу да ће се „било ко од запослених пријавити за добровољни одлазак из градске управе под условима које је предложило Министарство за државну управу и локалну самоуправу”. (Иначе, просечна плата запослених у локалној администрацији је на нивоу градског просека, односно 36.000 динара.)

Додуше, и на евиденцији Националне службе за запошљавање постоји „вишак” радне снаге. У Крагујевцу је, према последњој контроли, без 23.808 незапослених, што је готово трећина радно способног становништва.