Шпекуланти подигли евро преко 86 динара

Евро је јуче продаван у банкама чак и за 86,50 динара, док је истовремено НБС објавила да је преподневна трговина почела са понуђеним курсом од 84,58 динара за један евро, да би у трансакцијама у 14 часова курс пао на 83 динара. То показује да и актери на девизном тржишту очекују у наредним данима стабилизацију и јачање динара, саопштила је јуче НБС и поновила да пажљиво прати кретања на девизном тржишту.

Упркос томе, централна банка јуче није интервенисала на девизном тржишту, за разлику од претходног дана, када је продала четири милиона евра покушавајући тако да ублажи пад динара. НБС очекује, међутим, да ће се већ почетком наредне недеље курс смирити и осетити ефекти стабилизације тржишта. Да подсетимо, евро је највише вредео у мају прошле године – 88 динара, док је крајем октобра "пао" на свега 76,8 динара.

Међутим, страх грађана да ће курс и даље расти и тако повући за собом цене у трговинама, као и рате за кредите намеће питање – одакле одједанпут толика количина динара на тржишту и да ли су и колико шпекуланти допринели тренутној вредности евра на српском тржишту.

Несклад је изазван шпекулативним разлозима, а не због суштински поремећеног односа понуде и тражње на тржишту девиза, објаснили су разлоге за раст курса у НБС. При том се није мислило на шпекулације које су у супротности са прописима или правилима игре, већ на повлачење озбиљних или опрезних "играча" са тржишта које је смањило промет, а самим тим и понуду девиза. То је довело до раста курса у кратком периоду, а ефекти изазвани таквим потезима се мултипликују и доводе до још већег одступања курса од равнотежног.

Финансијска тржишта су, објашњавају из НБС, изузетно осетљива и кретања на њима нису само због објективних разлога, већ и појединачних очекивања актера на њему.

Уколико се та очекивања нагло промене, актери почињу да шпекулишу у обиму свог учешћа на тржишту. Када је тржиште "плитко", односно неразвијено, а наше девизно то јесте, почетне шпекулације брзо експлодирају, а поверење у тржиште се нагло смањује.

Уз психолошки одговор на актуелни политички тренутак не треба занемарити чињеницу да појединим актерима на финансијском тржишту одговара виши курс, потврђују банкарски стручњаци. Како је истакао др Горан Питић, председник Управног одбора Сосијете женерал банке, они који сада продају евре тако додатно подгревају тражњу за том валутом како би се на крају године исказали бољи пословни резултат. Такође, постоји утицај берзанских кретања јер се неке од акција пребацују на евро па и то у извесној мери подиже вредност европске валуте. Он очекује да ће у наредних неколико дана доћи до "испумпавања" курса, и да то свакако треба очекивати до средине децембра када ће се по правилу повећати прилив девиза.

У мењачници "Пирана" јуче је евро могао да се купи за 85,04 динара, а грађани су га више продавали него куповали. Борислав Брујић, власнике мењачнице, каже да је понуда и тражња уобичајена, премда су грађани више продавали  евре. Скоку курса је "кумовала" већа међубанкарска трговина, а не зато што је било, напомиње, више динара у кешу.

Банкарски стручњаци тренутни раст курса објашњавају тиме што нема више девизног прилива преко директних кредита из иностранства, такозвани крозбординг, који је додатно повећавао понуду евра и тако месецима чувао курс. Сада се банке, како истичу, само рефинансирају између себе, а хартије од вредности на тржишту нису тако атрактивне да би страни инвеститори у њих улагали.