Цртица о Ускрсу

Као и сваке године скупља се мала колонија православних за Ускрс у наше две цркве. У Клиарвотер, Ст. Ђорђе, а у Ст. Питерсбургу, Ст.Сава. Ст. Саву посећујем кад год могу, или о великим празницима, и на Ускрс се увек осећам пуна полета и елана, па од раног јурта док возим према цркви, са корпицом пуном јаја обојених у луковини почнем да певушим, "На Ускрс сам се родила џанум...“

Отац цркве, Заренба, Србо-Пољак, је рођен овде и говори српски са америчким нагласком. Црква Ст. Сава је пре петнаестак година била увек полу празна, махом верници су били старији свет са севера, али од рата у Босни црква је оживела од дечијег жамора, сва се препородила, нови нараштај оживљава наш свети храм. На све стране чује се граја, весеље, смејање и све што иде са дечијом радошћу.

Ту нам је све! Наша отаџбина, мала Србија, ту се причешћујемо, крстимо, славимо, "испраћамо", веселимо, па и попијемо. Ст. Сава је прелепа црква, мала, али складна, беле боје са плавом куполом на врху, црквени хор је више него професионалан, на улазу у цркву се простире тепих боје вина, исте боје су плишани наслонци постављени на храстовим клупама, олтар као из бајке, сав је од резбареног дрвета са старинским иконама свих светаца, по дну олтара постављене вазе са аранжираним букетима...

Тај Рај за медитирање, у насим црквама опуста свако живо бице да се преда Богу Вишњему. Врло је пријатно овде. Кад желим да се опустим и медитирам са останем последња у цркви да се одморим од свакодневице и да се пре препустим сопственим мислима... Пре пар недеља, видех брачни пар Кинеза, како са дивљењем разгледају цркву а једна отме на афро-американка која је седела две-три клупе даље од мене, ми је рекла "Чула сам за лепоту ваше цркве, а и занимало ме да видим обичаје и службу ваше религије"

За Ускрс у Ст.Саву, наши верници донесу корпице са офарбаним јајима, а и црква постави ка излазу оргомне чиније пуне разнобојних јаја, па након целивања иконе и крста, добијемо по јаје и правац у салу на ручак. Која је то радост гледати децу кад се куцају јајима, цела сала се шарени као ливада. Понекад доведем моје пацијенте да виде наше обичаје, а они се смеју зашто се деца куцају јајима, па им ја објашњавам тај обичај.
 

Најстарији члан цркве је херцеговка Боса, од 90 љета, која пешачи и по 20 блокова до цркве. Понекад ми каже: „Жене стоје лијево у цркви и у фустанима, немој јадо долазити у хлачама!" ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!