Коларићу, панићу...

Да ли вам је после гледања „Инсајдера” била нешто јаснија ситуација око „Луке Београд” и будућности дунавског приобаља подно Дорћола? Тешко да јесте... Не зато што се Бранкица Станковић и екипа Телевизије Б 92 нису поштено потрудили да размрсе клупко републичких, градских, тајкунских, као и привредних, урбанистичких, еколошких интереса сплетених у овом случају, него стога што је он везан у готово мртав чвор.

Свако je од многобројних саговорника толико здушно бранио своју позицију и свака заинтересована страна тако убеђeно пласирала сопствене аргументе да мишљење грађанина – лаика неминовно врлуда повећавајући општу збуњеност. Једино што при свему јача јесте уверење да ту нису сасвим чиста посла, да је оправдана сумња у алтруистичке намере играча ове игре и да, на жалост, нико од њених учесника не заслужује пуно поверење јавности.

Чим су у скупштинској сали радикалски посланици отворили досије „Лука Београд” изневши податке о неправилностима које прате, кроз године, процес приватизације, указала се изазовна тема за медије. Телевизија Б 92 с њом се најчвршће ухвaтила у коштац посветивши јој неколико емисија и по свој прилици ће наставити да истерује на чистац чињенице у овој политичко-економској заврзлами. Додатни мотив за ауторе могао би да буде то што неке званичне одлуке још нису коначно донете, па би допринос медија у утврђивању истине могао да утиче на јавно мњење и, у крајњем, заштити интерес грађана (новац који се помиње као могућа штета за пореске обвезнике износи, кажу, две и по милијарде евра).

 Ранији истраживачки напори „Инсајдера” тицали су се махом ратне и мафијашке прошлости. Сазнања post festum никако нису на одмет, бар за паметне и добронамерне који су спремни да грешке исправљају или да на њима уче. Но сада се пружила прилика да се дела in vivo, односно да се својом медијском моћи једна телевизија укључи директно у „стварање стварности”.

Уколико и такво веровање у снагу медија, у постојећим политичким приликама, није равно илузији. Јер шта друго чине сви ти „Полиграфи”,„Упитници”, „Сведоци”, „Утисци недеље”, све емисије циклуса „Проблем”, „Директно”, „Интервју гледалаца”, „Да. Можда. Не.”, „Сигнали” него што покушавају да буду у служби грађана и одговорне призову одговорности. Није ту досад прескочена ниједна тема која се тицала свеприсутне корупције, газдовања грађевинским земљиштем, (не)рационалног улагања заједничких пара, исправности тендера за мостове и аутопутеве, финансирања странака, трговачких монопола, стварног обима страних инвестиција, злоупотреба при сукобу интереса...

А ипак, њихов укупан учинак није очекивано делотворан. Није се значајније макло из ситуације којој одговара она дечја песмица која гласи: „Коларићу, панићу, плетемо се самићу, сами себе заплићемо, сами себе расплићемо”.

До тог расплета још се, на жалост, није стигло. Зато „Инсајдери”, „Полиграфи”, „Упитници”, „Сведоци”, „Утисци”, „Проблеми”, „Сигнали” и ини морају даље…