Хомен: Тужилаштво да тражи Дражин гроб

Поводом вишедневног писања „Политике” о месту погубљења Драгољуба – Драже Михаиловића, начелника Главног штаба Југословенске војске у отаџбини, интересовање јавности за ову тему не јењава. Напротив. Жеље и захтеви више од двадесет хиљада читалаца, судећи само по посетама сајту „Политике”, своде се на интервенцију, односно предузимање формалноправних корака надлежних државних органа у рашчишћавању постојећих недоумица. Зашто они ћуте и докле ће, да ли је то, како неки верују, опет нека ујдурма служби безбедности?

Позвали смо, стога, Слободана Хомена, државног секретара у Министарству правде Републике Србије, питајући га да ли надлежни у његовом ресору имају намеру да коначно учине нешто више у разрешавању ове, више од седам деценија, строго чуване тајне.

Слободан Хомен је у јучерашњем разговору за „Политику” рекао:

(/slika2)– Потпуно подржавам писање „Политике” да се, једном за сва времена, открије та строго чувана тајна о судбини Драже Михаиловића. И не само њега, већ и свих осталих који су невини страдали у првим послератним данима. Мислим да је дошло време да те ствари ставимо на своје место, како бисмо разјашњавајући прошлост коначно омогућили будућност новим генерацијама. Навешћу и пример свога деде Слободана Суботића, адвоката, који је био у тиму бранилаца Драже Михаиловића. Он је, на правди бога, послан на робију годину дана. После тога рекли су му, без икаквих папира и пресуда, да може да иде кући. Он је то одбио уз питање шта да каже својој супрузи, где је био годину дана. Та анегдота и данас се препричава у адвокатским круговима Србије – рекао је Слободан Хомен.

Наш саговорник мисли да на основу писања „Политике” треба очекивати и реаговање надлежних у Републичком тужилаштву. На њима је да подрже иницијативу да се спроведе истрага на месту где је погубљен Дража Михаиловић, обаве потребне истражне радње и утврди да ли су земни остаци тамо где тврде сведоци тог догађаја од 17. јула 1946. године.

И не само то. И данас су позната места страдања Београђана 1944. године. На пример житеља Топчидера стрељаних на углу булевара Војводе Путника и Кнеза Александра Карађорђевића, погубљених на „Мостару”, или у Лисичијем потоку, потом на месту данашње Војномедицинске академије или на месту „Колингових” вила у Улици Васка Попе, односно Мачковог камена. Породице десетине хиљада страдалника чекају званичну информацију шта се догодило њиховим ближњима и где су им гробови.

Драган Влаховић