Дан прекратак за све обавезе

Мионица – Иако смо у посету Милији Јелићу (15) у селу Радобић код Мионице, дошли у невреме, односно док се спремао да трактором истањира два хектара земље за сејање кукуруза, он је нашао времена за новинаре. Како рече, да није било њих, а понајвише Бранка Станковића из РТС-а, невољама његове породице не би се знао крај.Милији, који је пре неколико година потпуно преузео бригу о млађој сестри Милици (10) и тешко болесном оцу Радомиру (60) као и комплетном домаћинству, после добијања „Плакете за најплеменитији дечји подвиг у 2008. години”, почела је са свих страна да пристиже помоћ, али му је и даље прекратак дан да би завршио све послове.

 – Сваког јутра устајем у пет, јер ваља намирити стоку, помусти краве и однети млеко до откупне станице. Онда са млађом сестром пешице идем у школу. То је 4,5 километара у једном правцу, јер од села до Мионице нема аутобуса нити пречица зато што су около њиве и воћњаци. Дан ми је најкраћи кад је најдужи, односно током лета када има много посла на њивама и у повртњаку. Сада ће ми бити много лакше, јер сам пре двадесетак дана добио нов трактор од професора Милоша Весина из Чикага. Дао ми је и новац за скутер да не идем пешке до школе, али ја сам купио витло за сено, које ми је било потребније – прича нам Милија док свако мало баца поглед према трактору чији је мотор радио, не би ли нам скренуо пажњу да скратимо разговор, јер време му није наклоњено иако је „зору преварио”.

Не може овај мали велики човек одмах да се сети ко је све њему и његовој породици помогао, али кад се мало сабрао, ређа имена: министар за рад Расим Љајић, комбинат ПКБ од којег је добио расну краву, управник београдског зоолошког врта Вук Бојовић му је даривао понија, гуске, патке и морке. „Телеком” је Јелићима увео телефонску линију а глумац Драган Окановић поклонио компјутер. У обновљену кућу у селу Радобићу дошла је и певачица Сека Алексић која је за њега и сестру донела радне столове. Никада, вели, неће заборавити када су он и сестра били гости гувернера Радована Јелашића, са којим су заједно у Београдској арени гледали тенис, када су играле Ана и Јелена...

– До неба сам захвалан добрим људима којих у Србији има много. На јесен треба да се упишем у Средњу пољопривредну школу у Ваљеву, и то на смеру за руковаоце пољопривредним машинама. Питање је да ли би то могао да ми Милија Милосављевић, власник предузећа „Ктитор” није обезбедио пристојну стипендију све док се будем школовао. Њему од срца хвала и једног дана када будем могао и ја ћу помоћи неког другог Милију – каже наш млади саговорник уз обећање да ће сваког дана редовно одлазити на часове, али и даље бринути о сестри и оцу и обављати све послове у домаћинству. Чврсто је одлучио да се по завршетку школе врати у село и на имање од 4,5 хектара, јер како вели, била би грехота окренути леђа земљи која их је отхранила. Баш у складу са народном изреком, коју је добро упамтио и усвојио као животни мото: „Уста су да зборе, а руке да творе”.