Феникс на Авали

Делатност РТС-а и њеног руководства вест је у програму, посебно у „Дневнику”, увек када постоји разлог да се РТС похвали пред својим претплатницима неким рекордним рејтингом, пословном иницијативом, уговором или договором. Гледаоци се редовно обавештавају о припремама за учешће на појединим медијским фестивалима, о „првој клапи” нових играних серија, о добављеним правима за престижне спортске преносе...

Оно што ову комуникацију чини једностраном јесте то што нема никакве повратне информације о реакцијама гледалаца. Ни за похвале, а камоли за примедбе, нема места у програмској шеми јавног РТВ сервиса. Размена званичних саопштења с појединцима и установама који јавно оспоре неки акт из делатности РТС-а једини је знак признања да има критичких погледа на овај национални медиј.

А шта мисле грађани који финансирају РТС редовним месечним уплатама „по телевизору” (домаћинству)? Прошло је време самоуправљања и јавних дискусија по општинама, борачким удружењима, друштвеним организацијама... Нема више „ТВ поште” и сличних емисија у којима је на питања гледалаца одговарао директор куће лично. Нема ни некадашњих обимних сопствених истраживања којима су одговарајуће стручне службе утврђивале не само шта народ широм Србије гледа, него како то процењује, шта му недостаје, шта очекује.

Данас је пука гледаност мерило свих ствари, а њено регистровање, искључиво квантитативно, посао је специјализованих агенција које раде по налозима наручиоца. Њега, опет, као да занимају само „шпицеви”, само емисије које рекордном гледаношћу надмашују конкуренцију у датом месецу, дану и часу.

Радио-телевизија Србије никад неће пропустити прилику да се подичи неким од података те врсте. Ових дана имала је, међутим, разлог да се похвали подухватом који је с телевизијским програмом у сасвим посредној вези. Пред завршетком је потпуна обнова ТВ торња на Авали који је пре равно десет година срушен НАТО бомбама. Иако су напор да се потре овај бесмислени чин агресора уложили многи, покретачки елан за обнову кренуо је из РТС-а, из Јутарњег програма где је акцију повео новинар Бато Милатовић, а наставила је емисија „Авалски торањ”.

И да није чињенице да ће нови (стари) торањ имати своју функционалну вредност за гледаоце, постављањем опреме за дигитално емитовање ТВ сигнала, готово је сигурно да већина претплатника подржава ову капиталну инвестицију и да је чак и радује овакво улагање дела ТВ претплате. Како је показала и специјална емисија „Феникс на Авали” (емитована управо на експерименталном дигиталном програму РТС-а) торањ је много више од наменске грађевине: технички савршен објекат, са изразито естетским архитектонским и скулптуралним својствима. И, што је најважније – својеврстан споменик, меморијал за мртве (па и за жртве у РТС-у у Абердаревој) и симбол за живе.

Никако није за потцењивање и, најмање је што колективно заслужујемо, сатисфакција макар на нивоу симбола.