Дванаести пројекат Румунске сцене

Вршац – Досадашњи успеси Румунске сцене, при Народном позоришту „Стерија” у Вршцу, која је ушла је у шесту годину живота, демантовали су све скептике. Румунска сцена није случајно основана у Вршцу. У овој општини румунска заједница је најбројнија код нас.

– За непуну годину дана припремили смо два озбиљна пројекта: „Декомпоновано позориште”, или „Човек – контејнер”, по Матеји Вишњеку, из Париза, у режији Јулијана Урсулескуа, и „Ток-шоу”, или „Како је Габријели извађен јајник”, по тексту Штефана Карамана из Букурешта, а у режији Себастијана Барбалана, из Рима – каже песник и новинар Петру Крду, председник Уметничког савета Сцене, чије је ангажовање још од почетка обећавало успех.

Обе представе су, осим у Вршцу, видели и љубитељи позоришне уметности у више позоришта Србије, Румуније, Чешке, а ускоро и Египта.

И сам Крду каже да је „оснивање професионалног позоришта на румунском језику било велико искушење, и нека врста чуда – уколико опстане”. Петогодишњи рад, који је оцењен високо, и представља „јединствен показатељ да је професионализација позоришног живота Румуна, ипак, могућа, упркос свим тешкоћама”.

– Румуни су у Вршцу, пре шест деценија (опет у Вршцу, од 1949. до 1956. године), имали професионално позориште, иако није било образованих глумаца и професионалних редитеља. Сада је ситуација обрнута: нема запослених, јер је све у сфери високопостављених циљева и жеља, постоје професионални редитељи на румунском, али и они који говоре другим језиком, јер позориште је само по себи универзалан језик. Важно је да се позоришни комад игра на румунском, док је мање важна национална припадност редитеља, сценографа, композитора... – каже Крду.

На „вршачким даскама” играна је и „Смрт једне банане” савременог шпанског писца Алфонса Цуроа, у режији Корине Опреа из Букурешта, а потом „Плеј Јонеско” у режији Боре Драшковића.

Сцена се поноси и чињеницом да је први пут на нашим просторима игран Стерија на румунском језику. Реч је о комаду „Преварени”, који се састоји од две једночинке, у адаптацији и режији Анђелке Николић из Београда. Драматизација поезије Васка Попе, под називом „Пупољци”, била је шести пројекат, у режији Стевана Бодроже. На румунски језик превела ју је Офелија Меза. Седми пројекат се односи на дело румунског мислиоца Мирчеа Елијадеа (1907–1986) „Код циганки”, у режији Зорана Цветковића.

Потом су следили „Извештај о мојој смрти” Габријела Кифуа, у режији Богдана Кристијана Драгана, па „Фуксијада” Деметруа Дем. Деметрескуа-Брзауа (Урмуза – псеудоним), у режији Рамоне Думитреан из Клужа, „Друга математика” Никите Станескуа, у режији Даре де Луке, „Замак слепих” Ђелу Наума у режији Богдана Кристијана Драгана, а у припреми је прави позоришни спектакл, „Електра” Данила Киша, у режији Боре Драшковића. Премијерно извођење је 10. маја, у атријуму Градског музеја у Вршцу.

Ј. Даниловић