Испит за ЕУ се полаже сарадњом са суседима

Од нашег дописника

Србија има интензивне контакте са чланицама Европске уније у свом суседству, што је свакако добро, јер регионална сарадња и добри суседски односи чине суштински део процеса кретања Србије ка Европској унији, која сматра да је стабилна и просперитетна Србија, у потпуности интегрисана у европску породицу, од велике важности за стабилност целог региона. Што се тиче либерализације визног режима, веома важног питања за грађане западног Балкана, Србија има разлога за оптимизам, томе у прилог иду и изјаве комесара за проширење ЕУ Олија Рена, рекао је високи представник и специјални представник ЕУ у БиХ Валентин Инцко у интервјуу за „Политику”. Он истовремено најављује да ће ускоро посетити Београд, град који је, како каже, „био његово прво дипломатско одредиште за Аустрију, а први посао и прва љубав никад се не заборављају”.

Како оцењујете тренутне политичке прилике у Србији и да ли, по Вашем мишљењу, српски званичници, у правом смислу речи, воде своју земљу у Европу?

Ја бих управо желео чути њихова промишљања где је Србија тренутно када су у питању европске интеграције. Као неко ко је већ пуно година везан послом за ове просторе помно пратим ситуацију, не само у БиХ где сада обављам дужност високог представника и специјалног представника ЕУ, него и у осталим земљама западног Балкана, укључујући и Србију и Хрватску.

Генерално гледано земље западног Балкана су током прошле године напредовале, додуше неуједначено, у спровођењу реформи и постављених услова и критеријума. Србија је активно учествовала у регионалним иницијативама, укључујући и транзицију од Пакта стабилности ка више регионално окренутом Процесу сарадње у југоисточној Европи, као и Регионалном већу за сарадњу. Наравно, не треба заборавити ни допринос Србије ефикасном спровођењу ЦЕФТА,као и њене интензивне контакте које има са чланицама ЕУ у свом окружењу.

Међу земљама које желе да постану чланице европске породице нема изузетака, за све њих Брисел је поставио исте услове, међу којима је и либерализација визног режима и сарадња са Хашким трибуналом. Каква је позиција Србије у том смислу?

Управо тако, ако неко жели постати члан ЕУ онда мора да испуни одређене услове који су једнаки за све. У случају либерализације визног режима Србија има разлога за оптимизам,томе у прилог иду и изјаве комесара за проширење ЕУ чија би канцеларија требало да да препоруке пре окончања мандата Чешке на месту председавајућег ЕУ, дакле пре 30. јуна. Међутим, коначну одлуку доноси Савет ЕУ.

Пуна сарадња са Хашким трибуналом и даље остаје обавеза Србије, а хапшење Ратка Младића је главни услов за деблокирање ратификације прелиминарног споразума са Србијом. Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц је потврдио напредак у сарадњи Србије са Хагом, али је није окарактерисао као потпуну, инсистирајући на томе да српске власти морају ухапсити и двојицу преосталих бегунаца, Ратка Младића и Горана Хаџића.

Међународна заједница сугерише да је 2009. година година западног Балкана и да ту шансу не треба пропустити. Хоће ли је Србија искористити и да ли је, можда, она у извесној предности у односу на БиХ?

Искрено се надам да ће, не само Србија, већ све земље западног Балкана, укључујући и БиХ, искористити ту шансу. Србија јесте, у одређеним сегментима, испред Босне и Херцеговине, али тај заостатак се може надокнадити једним озбиљним приступом и посвећеним радом.Од политичара у БиХ очекујем да, како се то код вас каже, запну и ураде оно што од њих очекује више од 80 одсто грађана, а не да губе време на празну реторику.

Споразум о специјалним паралелним везама између Србије и Републике Српске који, како се то званично оцењује, добро функционише не подржава један део БиХ. Какво је Ваше мишљење?

Та врста сарадње омогућена је Дејтонским споразумом и ако је у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом БиХ онда ја ту не видим ништа лоше. Регионална сарадња је, по мом мишљењу, кључ успеха за релативно мале земље у које спада и БиХ. Сарадњом са својим суседима на неки начин показујете колико ћете бити способни да сарађујете са осталих 27 чланица ЕУ. То је и својеврстан тест за сваку земљу, да успостављањем дијалога и сарадње са суседима увиди и неке своје предности, или можда ствари на којима треба интензивније радити како би се оне побољшале. Сарадња је у сваком случају добро дошла, поготово ако имамо у виду заједнички циљ који ове земље деле, а то је чланство у ЕУ. Заједничке потребе на европском путу захтевају брже развијање међусобних односа, за сваку похвалу је чињеница да је Хрватска уступила Србији превод неопходних европских докумената, а ради се о преводу који је коштао око милион евра.

Дипломатски односи БиХ са Србијом су на нивоу отправника послова, јер БиХ већ две године у Београду нема свог амбасадора. Да ли су у ситуацији која јесте могући и добри дипломатски односи између две земље?

Могући су, јер Србија има амбасадора у Сарајеву. Међутим, сматрам да није добро то што Босна и Херцеговина нема амбасадора у Београду. Али, ово питање треба да поставите институцијама Босне и Херцеговине које би требало да се замисле над тим.

Давор Ковачевић

----------------------------------------------------------------

Београдски пријатељи

Посетићете ускоро Београд у којем сте једно време и живели, кажете да у том граду имате и пријатеље.Хоћете ли се срести и са неким од њих?

Да, за Београд ме вежу многе лепе успомене и много пријатеља. То су биле срећне године између „Мадере”, „Француске” и амбасаде. Београд ми је био прво дипломатско одредиште, а први посао и прва љубав се никада не заборављају. Уколико ми обавезе дозволе сигурно ћу се састати са неким од мојих пријатеља. То су, углавном, уметници, јер сам ја од 1982. до 1986. године био аташе за културу. У сваком случају, намеравам да посетим оца господина Бориса Тадића, познатог дисидента, професора и пријатеља који ме увек дочекује топлом добродошлицом, а планирам и посету Православном теолошком факултету чији сам ја добротвор од 1986. године.