Паметна деца Србије

Каква благотворна промена!

Чинило се да је емисија РТС-а „Сведок” намењена разговорима о политици, економији, социјалним проблемима, да је столица наспрам главног уредника Информативног програма Ненада Љ. Стефановића резервисана за државне функционере, научне раднике, партијске вође. Најава да ће гост бити тениски шампион Новак Ђоковић личила је на промену концепције. Ако је ово веома успело, изузетно занимљиво издање заиста доказ да ће аутор сведоке времена и надаље бар повремено тражити мимо политичке сфере, овај циклус добиће нову, драгоцену димензију.

И за гледаоце, који помно прате развој каријере али и личности Новака Ђоковића, било је пријатно изненађење с каквом се зрелошћу размишљања и богатством изражавања представио јавности овај млади човек током једносатног ТВ интервјуа. Била је то прилика, с једне стране, да се сазна нешто више детаља о позадини овог све престижнијег и све „пословније” устројеног спорта, а с друге да се види с колико се самоспознаје овај спортиста носи са таквим изазовима, притисцима и често суровим правилима игре.

Било је лепо чути искрене опаске о себи и похвалне речи о другима (конкурентима), приметити способност за самоконтролу без крутости, смисао за хумор... Није могло бити заобиђено ни ненападно истицање спонтане склоности Новакове да сопствени успех стави у службу националног угледа. На то је, с разлогом, навео при крају овај разговор и Стефановић који се испоставио као веома верзиран саговорник, познавалац тениса или, једноставно, савесно припремљен водитељ за тему коју обрађује.

После гостовања шеснаестогодишњег математичког шампиона Теодора фон Бурга у другом „Дневнику”, био је ово још један сусрет са „паметном децом Србије” која су диван узор за вршњаке и радост за све остале. То су особе које подижу опште самопоуздање, па и национални понос, уносе зраке светлости и наде у поприлично мрачну слику локалне (и глобалне) стварности.

Како то програмска шема некад зна да намести, на крају вечери причало се о још једној, али већ класичној „националној величини” чија је интернационална слава толико пута хранила „колективни его” и била присвајана као опште добро. Сада се редитељ Емир Кустурица нашао у средишту приче као директор природног добра „Мокра Гора”, у серији „Инсајдера” посвећеној незаконитим приватизацијама, штети нанетој старим власницима непокретности и користи коју је власт омогућила својим „миљеницима”.

Стављен у тако негативан контекст, привредно-еколошки ангажман Кустуричин, доживљава се унапред више као сумњичење једне познате личности која се упустила у велики пројекат мимо своје основне делатности, него као критика владиних институција и службених органа који су доносили уредбе, издавали дозволе, додељивали новац. Јесте да је морална одговорност већа а пажња јавности живља кад су у питању послови јавних делатника (него, рецимо, мудро прикривених тајкуна), али се тачно зна ко и где коначно и званично одлучује о намерама појединаца и ко их подржава тврдећи да чине нешто ваљано не само за себе него и за Србију.

У том смислу, надајмо се, неће доћи до ситуације да касније почне оспоравање сада толико хваљеног напора Ђоковића да Србија ступи на међународну сцену и преко АТП тениског турнира.