„Америчко сало” као арт пројекат

Од нашег дописника из Москве

Вирусни маркетинг освојио је планету. Свакодневно нас са свих страна бомбардују гомилом информација које покушавају да нас заинтересују за нешто што нам, можда, ни у сну не би пало на памет. Тако се продаје кафа, туристички аранжмани, детерџенти... све могуће, али не и књиге. То се просто не исплати, осим ако књига није у функцији нечег другог, па се кампања осмисли тако да буде загонетна, обавијена великом количином мистификације и политичких алузија... Онда је успех загарантован – књига ће се сигурно продати, а да ли ће прави циљ бити постигнут, зависи од много фактора.

Недавно су се у московском метроу појавили необични плакати у стилу Ендија Ворхола са конзервама на којима је писало „Америчко сало”. Реч „сало” (сланина) у Русији асоцира на Украјину. Сланина је незванични симбол Украјине и нема баш никакве везе са Америком. О чему је онда реч? Прво што пада на памет човеку исквареном технологијама савремене рекламе јесте то да је неки богати амерички произвођач одлучио да користећи украјински бренд – прода свој производ. Хомо политикус, међутим, помислиће да је реч о алузији на проамеричку политику украјинских власти. Али какве то везе има са конзервама, сличним конзерви паштете?

Плакати су се лагано преселили из метроа на билборде и буквално преплавили Москву, па је вирус захватио и медије – мора да је реч о некаквој ПР акцији припремљеној за предстојеће украјинске изборе – писале су угледне новине. Коначно, појавила се информација о званичној презентацији арт пројекта „Појава америчког сала”. Људи су похрлили у велику салу „Винзавода” (галерије у бившој фабрици коњака), украшену постерима у поп арт стилу и „инсталацијама” од конзерви с натписом „Америчко сало”. Пред крај вечери момци одевени у украјинске народне ношње растурили су инсталацију на комаде, а гости их онда узимали као сувенире. У њима, нажалост, није било украјинске сланине, али је то надокнађено – у дну сале заиста се служио чувени специјалитет уз такође чувену украјинску вотку – „горилку”.

У једном тренутку се угасило светло и одјекнуле су сирене. Кад је поново „свануло” на подијуму је стајала особа умотана у дуги црни огртач са капуљачом који је покривала цело лице, само са отворима за очи. Публика је схватила да се налази на промоцији књиге коју је објавила московска издавачка кућа „Ексмо”, а човек у црном, поред кога је стајао телохранитељ са огромним, очигледно лажним пиштољем за појасом, и представио се као О. Воља, био је писац. Посетиоци су добили по примерак књиге а аутор, који је говорио очигледно измењеним гласом, наставио је да збуњује народ тврдећи да то није „ни књига ни технологија ни вирус, већ прави антивирус”. Као и глас, тако је и име аутора било лажно. Његов изглед, испричао је аутор, јесте уметност. А уметност је манипулација свешћу, што је исто што и политичка технологија: шоу, који је гаранција и повод за следећи вирус на Интернету. Људи ће наставити да дискутују о идејама аутора које су прочитали у књизи. И све док дискусије не утихну, кампања ће се успешно настављати.

Али иако је пожељно да се књига О. Воље прода, то није главни циљ кампање – лукави вирус гађа сасвим другу мету. То ћемо, коначно, сазнати од аутора који категорички одбија да даје интервјуе (зато је ту телохранитељ, да новинари не би прилазили), али је из неких разлога, за дописника „Политике“ направио изузетак. Књига је, каже, „одговор на америчке политичке технологије којима се утиче на свест Украјинаца и посвећена је могућем сценарију развоја догађаја у Украјини“. Уз то, објашњава како нови облици информатичких технологија делују на масовну свест. Најновији процеси који су „у братској земљи” иницирани као процес демократије показали су се као блеф...Користећи примере из историје Русије и Украјине, аутор подсећа да пре само 150 година чак ни у Галицији нико себе није називао Украјинцем, сви су се сматрали Русима. За сто година вешто је подељен руски народ и два његова дела су супротстављена један другом. Други назив за „антирускост” је Украјина, каже се, између осталог, у књизи.

Према ауторовим речима, „Украјина се данас нашла у центру светских догађаја и за утицај у тој земљи боре се разним политичким технологијама Русија, Европа и САД. Ко ће победити – још увек се не зна“, каже Воља који признаје да је и његов циљ био утицај на свест читалаца. Читаоцима се сугерише „пожељна варијанта“ – на власт у Украјини доћи ће нека врста „украјинског Путина“. На питање постоји ли данас таква политичка фигура, одговор је да не постоји, али да се и Путин појавио кратко време пре избора.

Аутор каже да „избор мора да направи сам украјински народ“, али му називом књиге и кампањом сугерише две ствари – као што је „америчка сланина“ парадокс, тако је парадокс и америчка Украјина, а као што је ова реклама била агресивна, скупа, и готово да се није могла избећи, тако и Американци намећу свој утицај. Зато књига треба да изазове незадовољство Украјине и Русије продором свега што је америчко, укључујући и неквалитетну храну која је преплавила ове две земље.

За крај није неважно истаћи још један парадокс – сигурну корист ће од целог спектакла, поред издавача који је продао већ неколико тиража, имати,изгледа, управо Американци. Са „Војницима креације“,како се зове група која је организовала промоцију, повезала се америчка фирма, произвођач сланине, спремна да је пакује у конзерве и продаје у Украјини и Русији.