Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Словенија чека Реновог наследника

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 10. маја – Упркос одлуци Хрватског сабора да прихвати план комесара за проширење Олија Рена за деблокаду приступних преговора Хрватске са ЕУ, Словенија тражи начин како да тај сценарио учини неупотребљивим. Зато је службена Љубљана продужила период „за размишљање”, а тиме и одложила термин за одговор Рену бар до краја идуће седмице.

Већина странака је против најновијег Реновог плана, оценивши га „писаним на кожу Хрватске”. Вођа опозиције Јанез Јанша на питање водитеља „Трења” (варничења, у преводу), политичког магазина ПОП ТВ, да оцени Ренову понуду, одговара подсмешљиво да Рен нема план Б за скидање словеначке блокаде, а ионако му ускоро истиче мандат па ће тај посао на јесен преузети нови комесар за проширење ЕУ. Јанша је индиректно најавио да ће Словенија држати на леду хрватске приступне преговоре са Унијом бар до краја године, односно до формирања нове eвропске комисије, када би Ренов наследник добио прилику да почне нови круг преговора између владе Борута Пахора и кабинета Иве Санадера.

Пахор је у петак поручио Бриселу да „очекује да Рен прихвати допуне Словеније”, иако оне суштински мењају комесаров план, односно оно што је Загреб већ прихватио. У петак је у државама Европске уније почела кампања за европске изборе, а у Словенији је обојена расправама о проблему са Хрватском. Шеф десничарске Словеначке националне странке Змаго Јелинчич тражи сазивање мировне конференције за Југославију под међународном паском (уз учешће Москве, Вашингтона и Пекинга), при чему је проблематизовао хрватску границу не само са Словенијом него и са Србијом, БиХ и Црном Гором.

Шеф словеначке дипломатије Самуел Жбогар изјавио је у „Трењима”, на питање водитеља „може ли ЕУ да сломи кичму Словенији”, да Унија не може да присили Словенију ни на шта, док председник државе Данило Тирк путем електронских медија позива нацију на оптимизам и стрпљење по питању спора са Хрватском. Словеначки државни врх уверава грађане да нема разлога за нервозу, пошто је у анкети коју је спровела ПОП ТВ чак 91 одсто испитаника одговорило да верује да ће Пахорова влада „продати национални интерес Хрватима”, под притиском Брисела. Процурило је и да је Санадер на самиту у Прагу пре три дана признао Јанши да је Хрватска брзометно прихватила овај Ренов план јер је знала да Словенија неће, с обзиром да је Европска комисија у лику комесара Рена „попустила хрватским захтевима”, па план предвиђа арбитражни трибунал, што Љубљана никако не пристаје.

Чешко председништво Уније покушава да „притисне” Словенију, па најављује могућност да приступна конференција ЕУ – Хрватска буде одржана 26. јуна у Бриселу. То значи да би Љубљана морала да одобри отварање, односно затварање дванаестак хрватских приступних поглавља за која тврди да документација коју је Загреб послао у Брисел прејудицира границу на Јадранском мору и копну, у Истри и код реке Муре, на северу земље. Праг је опрезан и упозорава да ће нов датум приступних преговора са Хрватском (који су у последњих шест месеци одложени три пута) „одредити у зависности од позитивног развоја догађаја”. Чешко председништво изражава умерену наду да је договор који би омогућио напредак Хрватске – близу.

Влади у Загребу партнери из ЕУ сигнализирају да је њен прворазредни задатак да убеди Словенију да није „губитник у Реновом нацрту”, али ни Хрватска није нарочито задовољна, саопштава портал Index.hr. „Ренов план за решење пограничног спора је најобичнији диктат, што можда изгледа грубо, али је факат да две државе (Словенија и Хрватска) разговарају тек кад их неко лупи шибом по голој гузи”, коментарише Index.hr. Закључује да хрватска влада „већ неко време учи поменути језик” (батине), стога се могло „очекивати да Загреб сад први прихвати Ренов предлог” уз оркестрацију домаћих државних медија који су Санадеру „лажима помагали да у јавности створи утисак да су Словенци на коленима”.

Светлана Васовић-Мекина

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.