Балкански модел света

Значајни новији теоријски домети у друштвеним наукама у Русији код нас су, углавном, или непознати или не наилазе на одговарајући пријем, па чак и када се непосредно односе на нашу проблематику или кад превазилазе уске оквире одређених дисциплина. Један од примера јесте и допринос који је остварила руска школа балканистике, предвођена недавно преминулим свестраним научником Владимиром Николајевичем Топоровим (1928–2005).

Ова школа, настала на основама руског структурализма, а организационо везана за Институт за славистику и балканистику Руске академије наука, развила је почетком седамдесетих година прошлог века нови правац балканолошких истраживања. За њу је карактеристично схватање о просторном, временском и духовном јединству културе Балкана, која чини посебан "балкански" текст. За разумевање тог текста потребно је познавање знакова Балкана и њихово тумачење. Поред појединачних истраживања, руски научници редовно су одржавали симпозијуме и објављивали зборнике радова, тако да су за скоро четири деценије темељног проучавања балканске теме стечена битна сазнања, која нису важна само за проучаваоце Балкана, већ и за низ других хуманистичких дисциплина – лингвистику, филологију, историју, културологију, фолклористику, етнографију и др.

Различите интерпретације

Татјана Владимировна Цивјан (1937) истакнути је припадник и један од утемељивача овог правца. Њена проучавања прошла су кроз извесну еволуцију пре него што је развила оригиналну и далекосежну концепцију. Резултате својих истраживања изложила је у књигама "Синтаксичке основе балканског језичког савеза" (1979), "Лингвистичке основе балканског модела света" (1990), "Кретање и пут у балканском моделу света" (1999) и "Модел света и његове лингвистичке основе" (2005).

Основни и почетни метод Татјане Цивјан је лингвистика текста. Пошто балканској култури приступа као јединственој и различитој од других култура, она настоји да утврди шта је заједничко културама Балканског полуострва, шта је то што их чини јединственим, као и оно по чему су оне различите од свих других култура. Већ и упоредна анализа структуре језика балканских народа у књизи "Синтаксичке основе балканског језичког савеза" доноси низ занимљивих фундаменталних закључака; један од њих је постојање тенденције ка аграматизму и деиктички костур текста, одређен строгим ограничењима за многе елементе с непотпуним значењем (предлоге, везнике, заменичке клитике), што говори о "могућности различитих интерпретација, тј. од почетка постулираној амбивалентности", који су карактеристични за све балканске језике, односно за теоријски модел балканског језичког савеза. Ови налази су присутни у даљем раду Т. Цивјан, који прераста оквире балканске лингвистике и добија мултидисциплинарни карактер, укључује фолклор и митологију, књижевност и културу.

Користећи теоријски појам модел света, Татјана Цивјан уводи у науку и описује балкански модел света. Као што је познато, ради се о "збиру представа о свету, у њиховом системском и оперативном аспекту". Модел света описује се помоћу семиотичких опозиција, а у оквиру њега описују се и "балкански простор", "балканско време" и положај човека у простору и времену. Резултат свеобухватног мултидисциплинарног приступа култури Балкана од најстаријих времена (укључујући и старобалканску неонеолитску цивилизацију) и различитим националним традицијама јесте теоријско уопштавање највишег реда.

Намерно је изабран фрагментарни метод, при којем се "детаљи испуштају у корист опште слике", односно не описују се све опозиције већ се указују најизразитије и пресудне тачке како би се створила представа о суштини балканског модела света. Балкански модел света – јединства у различитости – заиста је посебан и различит од других, и на одређен начин – фасцинантан. Није га једноставно препричати и сажети, пошто је изузетно сложен и састоји се од великог броја елемената који су на суптилан начин међусобно повезани.

Језички савез

Као и за балкански језички савез, и за балкански модел света карактеристични су амбивалентност и неодређеност, једна те иста појава је носилац супротстављених значења (феномен пастирства – централни у балканском моделу света), у сталном је кретању и променама којима се не може сагледати почетак и крај, што упућује и на "балкански макроконтекст" (В. Н. Топоров), означен као "треперећи".

У наредној књизи "Кретање и пут у балканском моделу света" Татјана Цивјан се ограничила на један од најважнијих сегмената у балканском моделу света – кретање и пут, док је књига "Модел света и његове лингвистичке основе" заправо друго, проширено издање већ класичног дела "Лингвистичке основе балканског модела света".

Наши читаоци су се досад могли упознати с појединим одломцима из књиге "Лингвистичке основе балканског модела света" у "Свескама задужбине Иве Андрића" (14, 1998: "О балканском моделу света") и "Руском алманаху" (8, 2000: "Анализа песме К. Кавафија На броду"), али чини нам се да ова утицајна и референтна дела заслужују да буду и у целости преведена на српски. Татјана Цивјан се у свом истраживању позива на многе појаве из југословенске и српске културе, а у књигама су цитирани и бројни домаћи аутори.