Европски обзори

Настала као резултат дуговременог и опсежног проучавања једне необично важне, преломне, појаве у историји наше прошловековне, савремене књижевности и културе, монографија Откровење српске авангарде Гојка Тешића појављује се као још једна у низу књига/пројеката овог усмереног, систематичног, истрајног и доследног посленика. Да савремена српска култура и књижевна наука у њему данас имају најауторитативнијег познаваоца ове појаве/феномена, уверљив доказ су бројне његове приређене/написане књиге, зборници, антологије, као и неупоредиви уређивачки и популаризаторски труд, везани за ову велику и важну тему. Наиме, таква и толика, пасионирана и посвећеничка, упућеност савременог истраживача на једну област; један тип стваралаштва, у нашој књижевној науци сасвим је ретка. Због тога се име овог проучаваоца данас, са најбољим разлозима, синонимски повезује са називом ове стилске формације, њеним полемичким и субверзивним духом.

У настојању да изгради сложену и потпуну слику о српској авангарди, Тешић је ову богато илустровану књигу устројио тако да она, најпре, читаоцу понуди одговарајући сажет појмовно-теоријски увод, а потом у разради појединачних тема и поуздан дијахронијски преглед и опис важних догађаја, дела и стваралачких личности. Тако су се, природно, у центру његових истраживања нашли опуси и личности најистакнутијих стваралаца. Међутим, иако је за Милоша Црњанског записао да је "вечна метафора српског модернитета", Тешић је за аутентичног репрезентанта духа авангарде одабрао Станислава Винавера. И он је централна стваралачка фигура ове књиге.

Као прилог таквом опредељењу он је, у истој издавачкој години, придодао и књигу Цитат Винавер ("Културни центар Београда"), "неуобичајен антологијски хербаријум" у коме је учињен преглед/пресек најпретежнијег дела књижевног пословања овог, како у почетној реченици кратког поговора приређивач наглашава, најевропскијег српског писца модерног духа и најсрпскијег писца "европске духовне оријентације у нашој књижевности, уметности и култури протеклог века". А када се томе придода и прошле године објављена књига његових есејистичких (манифестних) и критичких текстова под називом Песнички модернизам ("Браничево", Пожаревац) коју је Тешић приредио и снабдео опсежним и исцрпним поговором и белешкама, стиче се утисак како овај необични, разнострани стваралац и његово обимно дело, најзад, доживљавају потпунију рехабилитацију и афирмацију. На неопходност и неминовност тог чина још је почетком седме деценије минулог века, у једном есеју, указивао и Миодраг Павловић констатујући како овај "инфантилни отац наше модерне поезије", поред бројних његовом стваралаштву и њему ненаклоњених објективних околности, није у послератној књижевности имао ни "песничке среће". Због тога није случајно што су Винаверово обимно стваралаштво и његова културна мисија у Гојку Тешићу пронашли свог најпомнијег изучаваоца, апологету и популаризатора.

Прилагођавајући садржај књиге бројнијим читаоцима, аутор ју је устројио тако да упознавање са њом буде "књижевно-историјска шетња кроз шуму српске авангарде" а да, при том, ова појава буде сагледавана и у ширем, конкретно југославенском, контексту. На тај начин читалац је у могућности да прати генезу; периодизацијски и типолошки развој, најважније појаве, изме и стваралачке личности српске авангарде, као и да, непрестанце, самоиницијативно склапа сопствени, на садржају књиге основани, мозаик од асоцијација и аналогија. И тако се ова, као својеврсни алманах, ванредно ликовно и графички уређена књига, са мноштвом фотографија, аутографа, хронолошких таблица и различитих документарних прилога, може да чита и прихвати и као нарочито, себидовољно, отворено дело.

Сачињена од појединачних, а у заједничку целину повезаних текстова, од којих су многи раније објављивани, ова незаобилазна и вредна Тешићева монографија, поред познатих и стабилизованих, открива и неке додатне, важне чињенице. Једна од њих односи се на стваралачки рад до сада скривеног Мите Димитријевића МИД-а, изразитог представника негативистичког, односно нихилистичког стваралачког става, који је, у Тешићевом тумачењу, "можда и највећи мајстор надреалистичке поетике". А чији су текстови важно допринели формирању "оне исконске аутентичне српске авангарде двадесетих година".

Описана и као изразито поље моћи, простор сучељавања идеја, ставова, различитих интереса и неизмерних личних сујета, због чега се у ауторовом опису често користе изрази: "бура", "рат", "изгон", српска авангарда (1902–1934), у оквирима ове драгоцене књиге, ауторским уделом посредовано и особеније исказује се и тумачи. Најпре као важан, преломни период за заснивање и развој наше модерне књижевности и културе, а потом и као парадигматична, тадашњим савременим европским интелектуалним кретањима потпуно подударна појава. А то се у нововременом развоју књижевности српског националног језика и наше конзервативним оквирима притешњене културе десило, на тако директан и очигледан начин, само тада. Ова књига је важно сведочанство о том великом и значајном културном искораку.