Цена новца

Судећи по резултатима које су забележиле наше банке прошле пословне године – добит од око 390 милиона евра – оне као да нису пословале у овој земљи. Ипак, да све не би било превише добро, потрудило се њих седам-осам, које су исказале губитак нешто мањи од 90 милиона евра. Поређење с привредом и њеним резултатима ни по чему није упутно. Као небо и земља су.

Неки ће, можда и с правом, приметити да привреди и не може бити много боље када банке праве високе профите. Али суштина целе ове приче није у банкама дерикожама и сиротој економији већ у – цени новца.

Можемо ли, и када, очекивати ниже камате примерене европским стандардима? Одмах да отклонимо сваку наду – тешко, и то на „дугачком штапу”. Зашто? Прошлогодишња камата по којој су банке одобравале зајмове привреди и грађанима била је нешто већа од 18 процената! Страшно, зар не? Само наоко, јер је и основна, референтна каматна стопа НБС – била отприлике толика. Што би, дакле, банке (про)давале паре клијентима по нижој цени када им централна банка нуди своје више него сигурне вредносне папире по тој истој камати. И то без икаквог ризика.

Може ли јевтиније? Можда за неки процентни поен, и то само за динарске кредите, ако преполовимо инфлацију, а с њом и референтну каматну стопу НБС, која ни по чему не утиче на зајмове одобрене или индексиране у девизама. Могу ли онда бар штогод да буду ниже камате на девизне позајмице? Не! Па зар нису страшно пале основне светске каматне мере – Еурибор и Либор. Мањи су од 1,5 процентних поена. Не и – не.

Наше банке не могу да смање ни те камате, јер, тврде, НБС држи високу стопу обавезних девизних резерви. Од сваког евра или долара страног зајма или нове девизне штедње НБС одмах узапти 40 одсто без икакве надокнаде. С преосталих 60 процената треба умети економисати и – зарадити. Томе банке не треба учити.

А што ми не бисмо узели никад јевтиније паре у свету? Ни то не може. До тих 1,5 одсто или који четврт процентног поена више могу да рачунају само банке и предузећа из Европске монетарне уније или бар ЕУ. За нас, ако нас чак узму за озбиљно, цена је шест, седам, па чак и осам одсто.

Наш банкарски систем је веома поуздан. С њима и дужници. Тек неколико процената клијената не враћа и не плаћа на време зајмове. Код нас су све највеће стране банке. Ризици њиховог пословања много су мањи него другде. Не. Ништа не помаже. Имате, кажу нам, веома низак кредитни рејтинг, а он носи ту цену. Зар Исланд, који је као земља банкротирао, до пре годину дана није имао чак оцену као најсигурнија земља дужник? Јесте. Да ли да наводимо примере балтичких земаља које су све од реда у страшним финансијским и економским тешкоћама? Не треба. Нема помоћи.

Србију развијени свет, који доноси, али и сам руши свој, а потом и наш свет вредности и финансија – још не види као поузданог партнера. Свака сумња мора да се плати. Па и ценом новца.