Тајне службе не знају где је Дражин гроб

Седници Државне комисије која треба да утврди околности и чињенице под којима је погубљен и сахрањен Драгољуб Дража Михаиловић, начелник Главног штаба Југословенске војске у отаџбини, присуствовали су јуче и руководећи људи државних безбедносних установа. Од њих је, подсетимо, затражено да помогну рад чланова Комисије и обавесте их шта од релевантних докумената постоји у њиховим архивама. Саша Вукадиновић, директор Безбедносно-информативне агенције, рекао је да постоје многе мистификације у јавности на тему сакривања докумената.

– У тим оптужбама, утисак је, најгласнији су потомци комуниста који су починили злочине 1944. године – нагласио је Вукадиновић. – Не постоји ниједан ваљани разлог да се прикривају било какви папири у вези с тим догађајем. Тако ће бити док сам ја шеф те куће, тим пре што је и мој деда био припадник тог покрета у свом месту. Нажалост, нисам сигуран да можемо много да помогнемо, јер, по нашим сазнањима, те грађе заиста нема код нас.

Мирослав Панић, специјални саветник директора БИА, објаснио је да су чињени напори у проналажењу докумената.

– Истраживали смо и трагали, безуспешно. Нисам сигуран да уопште и постоје документа о томе – казао је Панић. – У неколико махова предавали смо архивску грађу кућама које су је тражиле. Тако смо, на пример, 17. марта 1959. године уступили архиву Централног комитета СК Србије, између осталог, и две фасцикле о Дражи Михаиловићу. Није нам познато шта се даље с тим дешавало. Имамо, рецимо, документ-писмо Милана Мишковића, савезног секретара унутрашњих послова, упућено Јосипу Брозу Титу у којем га обавештава да је у кабинету Светислава Стефановића Ћеће, смењеног републичког секретара за унутрашње послове 1966. године, пронађена документација о Драгољубу Дражи Михаиловићу. Један од наслова у тим папирима јесте и пресуда првом човеку равногорског покрета. И тим папирима се губи траг – истакао је Панић.

Генерал Светко Ковач, шеф Војнобезбедносне агенције, такође сматра да се у њиховом поседу не налази тражена грађа.

– Моје је убеђење да ни у документацији која је послата у Централни архив ЈНА у Сарајево после завршетка суђења није било акта о извршењу смртне казне над Дражом Михаиловићем. У нашој документацији имамо комплетну грађу са суђења, извршења неких смртних казни у том периоду, сачуване службене белешке и преписке. Али, уверен сам, тог папира нема, као што нема ни докумената о затвору Озне на Ади Циганлији – рекао је Ковач.

Слично размишљање чуло се и од пуковника Драгана Милошевића, директора Војног архива, као и од генерала Здравка Јелисавчића, директора Војно-обавештајне агенције.

Слободан Радовановић, републички јавни тужилац и председник Комисије, информисао је чланове да се десетине људи јавило републичком и окружном тужилаштву са информацијом да „свакако знају где је погубљен и сахрањен Драгољуб Дража Михаиловић”.

– Проверићемо та сазнања – потврдио је Радовановић. – То ће радити тужиоци Остојић, Доловац, њихови заменици и помоћници, затим управник Задужбине краља Петра Првог на Опленцу Миладин Гавриловић. Наравно и ја ћу им помоћи. Такође предлажем и подгрупу састављену од историчара који би требало да, заједно са људима из безбедносних агенција, још једном прочешљају њихове документације. То су Момчило Павловић (руководилац), Миладин Милошевић, Бојан Димитријевић, Коста Николић, Новица Стевановић, Драган Влаховић и Александар Чотрић. Морамо да убрзамо рад комисије и што пре обавимо посао – закључио је Радовановић.