Обнова цркве Светог Николе

Котор – Стогодишњица цркве Светог Николе у Котору биће обележена свеобухватном санацијом овог здања које је током протеклог века било седиште бокељских епископа и архијерејских намесника и средишњи саборни храм православних верника Боке. У току је санација кровне конструкције, у плану је уградња расхладног система са унутрашњом комором за убацивање хладног ваздуха, расвете и горионика за свеће. "На пролеће почињу зидарски радови са постављањем скеле изнутра и тада ће црква бити привремено затворена", сазнајемо у которској црквеној општини. У највећој мери радове финансира познати которски бизнисмен Војин Лазаревић и његова супруга Марина који су пре годину дана обезбедили новац за сређивање куполе и делова крова. Марина Лазаревић је пре неколико година била и финансијер постављања монументалног мозаика у цркви Светог Василија Острошког у Доброти. Архијерејски намесник бококоторски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић каже да у реконструкцији једне од највећих православних цркава у Црној Гори, осим Лазаревића, учествују и бројне друге фирме и појединци.

"Једноставно, сви желе да до 2009, када црква прославља 100 година постојања, виде храм у пуном сјају", каже Кривокапић.

Инвестиција ће до краја предвиђених радова износити 100.000, а сам захват на кровној конструкцији стаје око 40.000 евра. Архијерејски намесник бококоторски каже да постоји реална могућност да зидови цркве Светог Николе буду живописани, што би, уз иконостас који је почетком прошлог века урадио чешки мајстор Франтишек Циглер, обогатило унутрашњост которског храма. "Чувени руски академски сликар Сергеј Присекин, који је радио ни мање ни више него на храму Христа Спаса у Москви, обећао је да ће урадити бесплатно четири велике композиције", рекао је Кривокапић.

Историја једне од најзначајнијих цркава у Боки прати бурна дешавања у прошлости овога краја где су векови пролазили а страни завојевачи се смењивали. Французи, који су почетком 19. века господарили Котором и Боком, на молбе православних Бокеља који су тражили свој саборни храм одговорили су давањем на коришћење цркве напуштеног доминиканског самостана Светог Николе у северном делу града. Представници бокељских Срба тражили су те 1810. године благослов за коришћење доминиканске цркве за православна богослужења од светог Петра Цетињског како би је он освештао. Знајући да су доминиканци били истакнути представници инквизиције, свети Петар им је, по предању, поручио да "то може само огањ очистити". Цркву је освештао провикар бококоторски Герасим Зелић, а након тога и контроверзни далматински епископ Бенедикт Краљевић који се отворено залагао за унијаћење. У ризници которског храма још чувају антимис којим је Бенедикт Краљевић уз покровитељство Аустроугарске прихватио унију изазвавши чувени Задарски устанак далматинских Срба. На православни Божић 1878. године бококоторски владика Герасим Петрановић цркву Светог Николе прогласио је катедралном. Да ли због видовитости свеца или због усуда, крајем 19. века, бивши доминикански манастир у коме се служило по православном обреду нестао је у пожару након удара грома. Изградња новог храма почела је 1902, а златни крстови на његовим куполама засијали су 1909. године.

Црква Светог Николе у Котору позната је по томе што је, уз манастир Острог, једини православни храм у Црној Гори у коме се континуитет свакодневног богослужења није прекидао ни у време комунистичких власти. Поред богате библиотеке и архива, у њеној ризници чува се 150 грчких, руских и српских икона, поседује црквене одежде и бројне друге драгоцености које су, углавном, прилагале имућније которске породице.