Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Петници нема бубања

У Петници нема бубања
Са једне од презентација у ИС Петница (Фото. Б. Нововић)

ВаљевоУ Истраживачкој станици Петница, јединственој образовној установи у овом делу Европе за рад са младим људима заинтересованим за науку, одржана је шеста по реду конференција под називом "Корак у науку". Током три дана ученици из више средњих школа у Србији, презентовали су 73 рада која су доведена до завршне фазе а који су настали током овогодишњих семинара и курсева, односно њиховог боравка у Петници. Усмена презентација, реториком, дикцијом и начином излагања неупућене је у први мах подсећала на добро набубане лекције. Међутим, на ову реч учесници су се најпре насмејали а одмах потом и наљутили објашњавајући да је у питању изврсно научена методологија да се на разумљив, концизан начин и уз поштовање одређених професионалних стандарда представи оно што су урадили.

 – Наш рад није револуционаран, али смо неке детаље успели да разјаснимо – била је прва реченица са којом нас је дочекао Никола Оташевић, ученик Математичке гимназије из Београда, који је са Мирославом Богдановићем из исте школе вршио испитивање ултразвучног сонара као уређаја за мерење даљине. Објаснио је да их је тема заинтересовала због њене примене у роботици за коју имају велике афинитете. Додао је да су задовољни са оним што су током истраживања утврдили и верује да ће њихов рад послужити као ослонац за будућа и озбиљнија бављења овом темом.

 Андрија Бозољовић, из Девете београдске гимназије извршио је проверу компетиције, односно надметања ларви вилиног коњица из Петничког језера. Заправо, у лабораторијским условима тестирао је врло прождрљиве ларве које у води нападају све – од ситних риба до пуноглаваца. Када им је хране понестало, објашњава, кидисали су једна на другу. Поред њиховог посматрања и проучавања у еко-систему Андрија објашњава да ове ларве могу бити практично искоришћене. Навео је пример да у неколико земаља њих "запосле" да би уништиле ларве комараца и тиме спрече загађење воде разним хемикалијама и отровима.

 Врло занимљив, али предугог назива био је рад тима који је предводио Арпад Карољ, ученик Медицинске школе из Сомбора, а коме су помагали Марина Арнаут из Сомбора и Драгомир Миловановић из Београда. Они су својим истраживањем потврдили да чајеви од невена, боквице и коприве имају, што на краће што на дуже време, антимутогена дејства. Иако су као заморче користили винске мушице потврдило се да ови чајеви смањају нормалну стопу мутација и код човека. Препоручили су да редовно треба узимати чај од коприве.

 Марина Младеновић, из Аранђеловца, је као матурант тамошње гимназије пуна два месеца свакодневно узимала и анализирала узорке воде из акумулације Букуља. Анализе су се односиле на присуство тешких метала у води као и њихово варирање.

 – Са ове акумулације се Аранђеловац снабдева пијаћом водом. Без намере да било кога плашим, јер је у питању била анализа сирове воде, дошла сам до закључка да се мора много више пажње посветити свеколикој заштити "Црвене баре", како Аранђеловчани популарно зову акумулацију. Током презентације упознали смо и Сању Новаковић из Прибоја која је заједно са Нађом Парандиловић, ученицом из истог града, анализирала српске хремотомине у функцији реклама. Невена Андрић, из Крагујевца, објашњава да је због све бројнијих каменолома угрожено брдо Жежељ код овог града. Његов геолошки састав, вели, такав је да му озбиљно прете бурна осипања па и клизишта.

 На крају Кристина Савић, гимназијалка из Бечеја, бавила се темом из астрономије. У центру интересовања био је Јупитер. Каже да је рад био занимљив, напоран и успешан. Са малом грешком потврдила је теорију да концентрација водоника и хелијума не утиче на притисак фазног прелаза. Истовремено дала нам је уверавање да не треба да се плашимо од могућности да на Земљу падне неки већи метеор или комета. Напросто, каже да су закони васељене тако савршено уређени и непроменљиви да сасвим мирно можемо да спавамо...

 Иначе, сви радови са шесте конференције у Петници од 12. до 17. децембра наћи ће се на изложби у галерији САНУ у Београду, поводом представљања 25 година постојања Истраживачке станице Петница.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.