Куће и путеви од полудрагог камена

Медвеђа – Звучи готово невероватно да на подручју горњојабланичког краја, односно општине Медвеђа, једне од најнеразвијенијиих у Србији, мештани праве куће и путеве од полудрагог камена, стоку поје минералном водом, а више од тоне злата лежи у „отпаду”. Сијаринска Бања, велики туристички потенцијал, није јединствена само по свом природном гејзеру, већ и по руднику мермера „оникс”, једином таквом налазишту на просторима бивше Југославије.

Покушано је да се са „Енергопројектом” то благо искористи за развој читавог краја, али ће, изгледа, после само неколико година експлоатације, сарадња са београдском компанијом бити раскинута на суду (пошто у Медвеђи тврде да им „Енергопројект” не оставља ни динар од добити из њиховог рудника).

– Лане је за мермерни оникс била веома заинтересована једна компанија из Јужноафричке Републике, а посредством Министарства за дијаспору успели смо да у Сијаринску Бању доведемо њиховог представника. Али боље да нисмо. Радник „Енергопројекта” који се задесио на налазишту мермера једноставно нам није нам дозволио приступ рекавши: „Ово је наше, немате ви шта овде да тражите.” Након таквог искуства није било сврхе да задржавамо потенцијалног инвеститора, а ни икада поново да му се јавимо – каже нам Драгиша Николић, данас директор Туристичке организације Медвеђе.

Иако је до 1991. ово налазиште практично било без газде, мештани бање скоро да га нису ни пипнули. Лепши им је био полудраги камен са Расоваче који су бесплатно доносили и од њега – зидали куће. Кажу да су до сада тај камен користили још само сељаци из села у подножју планине за изградњу махалских путева.

Колико заиста има полудрагог камена на Расовачи може се само нагађати (неки тврде за стогодишњу експлоатацију), али оно што се поуздано зна јесте то да су геолози још половином прошлог века овде детектовали велике залихе опала, калцедона, аметиста... Познато је и да су ова лежишта снимљена и из америчких сателита. Пре двадесетак година прављен је, као експеримент, и накит од овог камена који је приказиван по разним привредним сајмовима, али до инвеститора се још није дошло.

Нема новца ни за давно најављиван пројекат прераде јаловинског отпада (на флотацији рудника злата „Леце” изнад села Газдара). Ту је, услед неусавршености флотацијских постројења у првим годинама рада, у три прве „бране” (од укупно девет) „отишла” и већа количина племенитих метала. Испитивања стручњака РТБ „Бор” показала су да у тим складиштима отпада има око 1.100 килограма злата и око 11 тона сребра.

Занимљива је и прича из Тулара, испод Мркоњског виса, где сељаци овце и краве поје – минералном водом. Четири таква извора у селу мештани користе још само као лек за желудац и брже зацеливање рана, а са њом, кажу, није лош ни – шприцер.

Горан Булатовић

------------------------------------------------

Накиту се изгубио траг

Медвеђа – Две колекције накита од полудрагог камена са Расоваче, направљене још седамдесетих година, дуго су „чуване” у – фиоци радног стола директора рудника „Леце”. Одатле су неколико пута ношене на изложбе по свету, а отуда су се увек враћале некомплетне. Тада, како су нам рекли неки бивши руководиоци рудника (који је сада у власништву шабачког концерна „Фармаком МБ”), нико није „правио проблем” због мањка једног броша, прстена или ланчића. Тако је нестала читава једна колекција. Другој се губи траг пре десетак година, након повратка са изложбе у Израелу. Према сазнањима ондашњег председника медвеђске општине Мирослава Анђелића, колекција је, ко зна зашто и како, „депонована” у сефу једне лесковачке фирме. У међувремену, то предузеће је угашено, а нико не зна куда се одатле деде накит из „Леца”.