Камере у црквама због лопова

Ужице – Ни божји храмови нису у последње време поштеђени крађа. Неки назовиверници посежу за новчаним прилозима, краду са крста и олтара, кришом узимају црквену имовину злоупотребљавајући поверење и отвореност сваког храма. Као да је новац толико опио оне који би да до њега лако дођу да се, народ би рекао, ни Бога не боје. Низ таквих примера је у златиборском крају, мада, сазнајемо, ни другде није боља слика. Ево, у цркву Светог преображења господњег на Златибору ових дана уграђују камере, да видео надзором спрече или открију крадљивце.– Било је и крађа, па и провала у цркву, прилично последњих година, што нас је натерало да ставимо камере – потврђује за "Политику" свештеник Ненад Бајић, старешина ове златиборске цркве чија изградња још није потпуно завршена. – Само у овој години провалници су, под окриљем ноћи, пет-шест пута разбијали црквена врата и упадали. Али, знајући шта може да се деси, новац од прилога верника сам увек склањао, као и значајније црквене вредности, тако да нису имали шта да узму. Све такве случајеве смо уредно пријављивали полицији, која је неке провалнике и откривала. Ове провале се не дешавају само у туристичкој сезони, кад је већа посета цркви, већ и у вансезони.

Према речима свештеника Мирослава Неђића из цркве у Доброселици, има тога и у његовој парохији. Углавном су то ноћне "посете" оних који у цркву не долазе да се Богу помоле, него да се колико било овајде. Такви, прича нам Неђић, упадну ноћу у цркву, упале свећу не би ли паре пронашли, па углавном односе којекакву ситнину. Нека двојица браће из Ужица радила су то у богомољама у Доброселици и Јабланици.

А у оближњем Љубишу, како каже за наш лист свештеник Слађан Јовановић, била је "пракса" да појединци олако посегну за парама од продатих свећа.– Нисмо у цркви имали продавца свећа, па је било препуштено верницима да свеће узму, а паре сами оставе. Али, неки су, уместо да дају, сав затечени новац узимали и односили. Што се тиче крађа црквене имовине, мање их је по селима, знају крадљивци да су сеоске цркве сиромашније – вели Јовановић.

Прича се у овом крају и то да је свештеник цркве у Сирогојну Момчило Стаматовић једном лично открио момка који је крао црквени новац. Био му је сумњив, јер су после његове посете цркви стално нестајале паре са места за продају свећа. Сумњао поп да му је овај пет пута тако односио новац. И једном заустави Момчило тог младића, па онако узгред, да не буде као испитивање, запита га ко је и где живи, који му је број телефона. Кад је добио одговор, свештеник ово пријави полицији, а даља судбина тог случаја му није позната. Ко зна чије му је име тај младић рекао.

Градска искуства са оваквим крађама, према ономе што смо сазнали у Ужицу, слична су. Свештеници овде кажу да из цркве краду или класични клептомани, или сиротиња. Један случај се посебно памти. Дошао човек у ужичку цркву, донео новац и рекао: "Крао сам новац одавде, сад желим да се искупим, па вам враћам паре".