Лепо је бити у мисији игре

Београдска примабалерина Ана Павловић вечерас ће поново бити на матичној сцени у Народном позоришту. Опет као Аурора, у „Успаваној лепотици” П. И. Чајковског, али са новим принцом Дезиреом – француским играчем Брисом Бардоом. Иста представа на програму је и 4. јуна, само што ће Аурора бити Далија Иманић. Бардо јесте нов „лик” за нашу публику, али не и за Ану Павловић. Обоје су, недавно, три недеље били у играчком тиму United Dance Company (пројекат Унеска), на турнеји под слоганом „Фасцинација игром”.

О чему се тачно ради?  Извесно је да овај пројекат дуго постоји. Колико дуго, то ни Ана Павловић није знала тачно да нам каже, али познато јој је да је на његовом почетку била у томе и славна Маја Плисецка. Тек, једном годишње окупе се изабрани плесачи из разних земаља и, као United Dance Company, крећу на мисију игре. За њих петнаестак овога пута зборно место био је град Кемниц (Немачка), а у том друштву нашао се и млади Милош Маријан, такође играч Народног позоришта. Предвођена Александром Хофманом, дружина је ту недељу дана припремала и склапала свој програм, а онда је уследио онај дужи, напорнији, али и лепши, део приче, са концертом сваке вечери у другом граду. Сви ти градови, мањи или већи, укупно 11, на мапама су Немачке и Аустрије. Главна тачка на том плесном кругу био је Салцбург, град Моцартов у коме их је видело око три и по хиљаде људи.

Са којом сте то игром „фасцинирали” и себе и публику? – запиткујемо. Чујемо да је било игре разне, од класике до брејкденса, који је наговештај извесног репертоарског заокрета. Осим старих добрих и постојећих кореографија, било је и премијерних са потписом Дитмара Сајферта и Рикарда Нуњеза. Партнер Ане Павловић у једној нумери био је Сергеј Упкин, првак Балета Естонске опере, са којим је ове године наступала на сцени Народног, такође у „Успаваној лепотици”.

– Оно што ми је посебно важно: на оваквој турнеји провере се границе сопствених могућности. Поготову што су на окупу добри играчи, прави професионалци, с којима се морате и непрестано надметати – ко ће боље, пошто су то прави заљубљеници у игру и међу њима влада једна посебна атмосфера позитивне конкуренције. Чак су и мене фасцинирали... Кад се поклонимо публици и када се завеса спусти, знају они да још мало остану на сцени да би поново „прошли” неке делове концерта којима нису били презадовољни. Да се још нешто поправи, јер сутра је нова, иста „представа”. Лепо је, уопште, бити у мисији која популарише уметност игре, пошто се ради о градовима у којима велике игре нема баш сваки дан – испричала је Ана Павловић.

Велите, било је јако напорно... ?

– Први пут ми се десило да играм девет вечери заредом. У једном тренутку, признајем, помислила сам како то заиста нећу моћи да издржим. Ноге више нисам осећала. У сред турнеје имала сам жешћу кризу. Али, кад се то прогура, онда се даје оно најбоље. Покуља нека нова енергија, нестану страхови а концерти су све бољи и бољи.

Из усменог путописа наше првакиње бележимо још: Често сам сретала наше људе.... и играче – Татјану Пауновић и Мају Вељковић, које су у Лајпцигу, па Дејана Коларова у Аугзбургу... Једна строга критичарка из тог града, за коју кажу да је многе познате госте добро посекла својим пером, врло је лепо писала о мојој игри... Пали су и неки договори око гостовања, обостраних. Надам се да ће се и остварити. Жеља Бриса Бардоа да заигра пред београдском публиком се, ево, испунила... Криза тресе и културу богатог света. Компаније смањују своје капацитете, спајају се, многи добијају отказе. Велика је понуда слободњака а посла све мање, играчи све раније завршавају каријеру, опстају најбољи и најјачи...

И, шта има новог код куће, балетске?

– Спремамо, за крај сезоне, „Укроћену горопад”, са кореографом Круниславом Симићем. Поверен ми је лик млађе сестре, Бјанке.

М. Шеховић