Шанса за младе покајнике

Судска пракса Одељења за малолетнике Окружног суда у Београду показала је да малолетници такозвана имовинска кривична дела (крађе, разбојништва, тешке крађе…) најчешће врше у групи и дању. Током извршења, лице сакривају „фантомкама”, користе оружје, а на мети су им најчешће мењачнице, поште и продавнице. Кривична дела са елементима насиља најчешће се дешавају испред школа, на улици или на фудбалским теренима. Мотиви за сукоб су све баналнији, а све чешћи повод је и „вербалне природе” – увреде и псовке.

Приметно је и повећање кривичних дела које малолетници извршавају под дејством алкохола или опијата, а за извршење кривичних дела најчешће се користи „хладно оружје”: ножеви, бејзбол палице, штангле, мотке…

Малолетници у Београду пред судом најчешће одговарају због крађа, разбојништава, неовлашћеног коришћења возила, неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога.

Према речима Иване Рамић, портпарола Окружног суда у Београду, надлежног за поступање у свим предметима према малолетницима на територији престонице, поред наведених кривичних дела, забележен је и пораст насилничког понашања.

Према њеним речима, судије Одељења за малолетнике Окружног суда у својој пракси бележе пораст насиља у породици и то случајеве када деца туку родитеље, бабе и деде, браћу или сестре.

С обзиром на развој савремених комуникационих технологија, истиче Рамићева, долази до појаве нових кривичних дела. Тако, малолетници неретко шаљу узнемиравајуће поруке путем електронске поште, СМС-а или ММС-а, четовањем или укључивањем на различите интернет форуме.

– Поступак против малолетника, у првом степену, води се пред судијом и већем за малолетнике надлежног окружног суда. Према малолетницима се спроводи такозвани припремни поступак који је пандан истражном поступку против пунолетних лица.

Судије малолетничког одељења посебно су обучене за спровођење поступака против малолетника, док се за поротнике најчешће бирају наставници, учитељи, васпитачи и друга стручна лица која имају искуства у раду са децом и омладином. Треба истаћи да се малолетнику (лице које је у време извршења дела напунило 14, а није било старије од 18 година) не може да се суди у одсуству и без браниоца. Лицима која у тренутку извршења кривичног дела нису напунила 14 година, не може се изрећи кривична санкција – објашњава Рамићева.

Према малолетнику који одговара за кривично дело за које је запрећена новчана или казна затвора до пет година, наводи наша саговорница, може да се примени један или више такозваних васпитних налога у које, између осталих, спадају редовно похађање школе, укључивање у хуманитарни рад, подвргавање одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности изазване употребом алкохола или опојних дрога. Да би се уместо казне изрекли васпитни налози, малолетник мора да призна извршење кривичног дела, али и да покаже одређени однос према учињеном делу и оштећеном.

– Малолетницима се као кривична санкција могу изрећи васпитне мере, казна малолетничког затвора и мере безбедности предвиђене Кривичним закоником. Сврха изрицања кривичних санкција утиче на развој и јачање личне одговорности малолетника, на васпитавање и развој његове личности. При избору васпитних мера (судски укор и посебне обавезе, појачани надзор од стране родитеља, упућивање у васпитну установу…), које ће изрећи малолетнику, суд посебно узима у обзир узраст и зрелост малолетника, тежину дела, побуде из којих је дело учињено, средину и прилике у којима је живео. Казна малолетничког затвора, која је такође предвиђена као кривична санкција, може да се изрекне старијем малолетнику који је починио дело за које је превиђено затворска казна тежа од пет година и, ако због високог степена кривице, природе и тежине кривичног дела не би било оправдано изрећи васпитну меру. Малолетнички затвор не може да буде краћи од шест месеци, нити дужи од пет година – каже Рамићева.

Судије Одељења за малолетнике, заједно с психологом, обављају редовне контроле изречених васпитних мера упућивања у васпитно-поправни дом и организују обиласке оваквих домова у Београду, Крушевцу, Ваљеву и Нишу, али и притворске јединице Окружног затвора у Београду.

Мирослава Дерикоњић