Спектакл асова плавих висина

Ченеј – Неповољни временски услови – ниска облачност, повремени пљускови и грмљавина - нису били препрека за актере већ традиционалног аеромитинга (одржаног протеклог викенда на ченејском аеродрому код Новог Сада), да изведу вишечасовни атрактивни летачки програм који је помно пратило пар хиљада гледалаца. Поред елите наших војних и спортских пилота, бравурозна умећа пилотаже на снажним млазним и клипним авонима, приказало је и неколико прослављених асова плавих висина из Швајцарске, Италије, Словеније, Бугарске...

Овај ваздухопловни спектакл започели су падобранци аероклуба „Херој Пинки“, прецизним скоковима на циљ, са хиљаду метара, док су испод њихових разнобојних купола под небеским сводом лепршале државне заставе. Призор је одмах затим употпунио потпуковник Саша Ристић са вратоломијама у „супер галебу“, млазном авиону домаће производње, једним од најбољих на свету у својој категорији. Гледаоцима је застајао дах од његових борбених заокрета, бришућег лета на свега неколико метара изнад писте, „ваљка“, „петље“ и разних других маневара и фигура, све при брзини од 400 до 1100 километара на сат. Ништа мање није била узбудљива ни појава „Миг-а 29“, за чијим командама је био потпуковник Раде Ранђеловић. Моћни суперсонични двомоторни ловац, вођен руком искусног пилота, појавио се изненада из облака и, уз заглушујућу буку, устремио пут земље, изводећи при том врло ризичан лупинг са задршком и испаљујући инфра црвене мамце.

(/slika2)Бурне повике одушевљења и аплаузе измамио је наступ потпуковника Милорада Ристића, који је летео у „орлу“ и, поред осталог, демонстрирао лет „на нож“ и неколико изузетно ниских бришућих летова. Његов колега по чину и, такође, пилот Војске Србије, Томислав Бећаговић, али у у кокпиту „галеба Г2“, мајсторски је обуздавао свој апарат, усмеравајући га по вертикали у небо, а онда се стрмоглаво обрушавао ка земљи, да би своју соло тачку завршио низом балетски складних пируета и бришућим летом „на леђа“. И потпуковник Горан Крнета, приказао је са хеликоптером „газела“ врхунску вештину летења, али и до сада невиђене и готово несхватљиве могућности ове летилице, као што су „летење на реп“ (такорећи уназад) и „петља“, пркосећи сили земљине теже и свим законима аеродинамике.

Звезде оба дана ове велике ваздухопловне приредбе (и у суботу и јуче) били су, као што им то и по имену доликује чланови надалеко чувене акробатске групе „Старс“ (звезде), новосадског Аероклуба „Галеб Г4“ - Саша Ристић, Драган Злокас, Саша Грубач и Томислав Бећаговић. Ова четворица искусних и одважних пилота, летели су на „галебовима Г2“ и у различитим наизменичним формацијама („стрела“, „ромб“, ружа“), и овога пута потврдили да им с правом припада место у самом врху акробатског летења. На жалост, први пут након низа година с њима се на небу није нашао и Иштван Канас, један од оснивача „Старса“, који је трагично настрадао пре неколико месеци на задатку пилота Војске Србије.

(/slika3)Осим млазне авијације, знатан део програма испунили су и мањи клипни акробатски авиони, али са јаким моторима и специфичне конструкције, што им омогућава извођење и најсложенијих маневара. Посебну пажњу и дивљење публике изазвале су акробације Словенца Петера Подлошека, са апаратом „есктра 300“ и Бугарина Свилена Иванова, са окретним двокрилцем „Питс С2Б“, такође на клипни погон, а приказани су и руски „сухој“ (СУ 26) и домаћи „крагуј“, некадашњи лаки јуришник нашег војног ваздухопловства. По сложености и атрактивности извођења фигура „Клипњаци“ се ни мало нису разликовали од своје „млазне браће“ – летели су час леђно, тик изнад глава одушевљене публике, правили „спирале“ и „ваљке“, крилима додиривали траву, час ротирали по уздужној и вертикалној оси, или презизно пролазили кроз „капије“ на земљи направљене од конусних пластичних купола висине једва пет метара. Иза сваког од авиона који су јуче и прекјуче парали небо изнад ченејског аеродрому остајали су јасни трагови густог дима, да би „по тим шарама“ гледаоци боље уочили какве све то суноврате изводе одважни авијатичари, што је укупном амбијенту ове величанствене приредбе давало додатну посебну лепоту.

Петко Копривица