Музика која мења животе

Класична музика у Венецуели данас је нешто налик поп концерту! Људи плачу кад не могу да нађу карте за концерт, а у дискотеци су ми недавно рекли да су хтели да дођу на мој наступ али су улазнице биле распродате – изјавио је венецуелански диригент Густаво Дудамел који, на најбољи могући начин, представља своју земљу и национални систем музичког образовања.

Наиме, све је почело 1975. када је у Венецуели основано удружење оркестара за децу и омладину познато под називом „Ел Система”. Циљ организације је да се омладина, забављена музиком, одмакне и спасе од дроге, криминала и живота на улици, а подучавање, као и коришћење инструмената унутар програма је бесплатно. Једина обавеза полазника је да свира и наступа са оркестром, а на репертоарима су дела класичне музике. Државна фондација „Ел Система” годинама је стекла репутацију корисног носиоца социјалне промене, а кроз ову „музичку школу” за три деценије прошло је неколико стотина хиљада деце.

Да „Ел Система” мења животе младих, очигледни пример је двадесет осмогодишњи Густаво Дудамел који је, захваљујући овом програму, постао један од најпознатијих млађих диригената данашњице. Његов пут, свакако, представља подстрек и инспирацију малишанима полазницима уколико себе касније виде у истој професији. Од 2007. године Дудамел је главни диригент Гетебуршког симфонијског оркестра а од сезоне 2009/2010. предвиђено је да преузме ту функцију у Филхармонији Лос Анђелеса.

Ментори Сајмон Ретл, Данијел Баренбојм и Клаудио Абадо представили су овог младића као феномен који привлачи младе генерације класичној музици. И, не само да је темпераментни маестро освојио публику у концертној дворани већ служи за пример целокупним својим животним стилом. Своју животну филозофију усвојио је и утемељио још у раним данима баш у оквиру националног програма музичког образовања, а сада се нада да ће венецуелански модел, чији је промотор, послужити као образац и у другим деловима света.

Густаво Адолфо Дудамел Рамирез својевремено је изјавио да долази из земље где сви имају право да уче музику и са поносом додао да данас има најбољи посао на свету. Са 12 година први пут је дириговао оркестром младих свога родног града када је и откривен његов таленат, а након студија изабран је за главног диригента државног Омладинског симфонијског оркестра „Симон Боливар”. Називан „прерано сазрелим диригентом на свету”, младић почиње да ниже победе на престижним такмичењима, укључујући победу на надметању „Густав Малер” у Немачкој 2004. године. Уследили су наступи са Израелском филхармонијом, Бечком филхармонијом, деби у миланској Скали са „Дон Ђованијем” 2006, да би потом дириговао и концертом на прослави 80. рођендана папе Бенедикта Шеснаестог у Ватикану. Укратко, дечак из Венецуеле постао је препознатљиво и тражено име у свету класичне музике.

Говорећи о националној музичкој стратегији, Дудамел је објаснио да музичари укључени у овај програм нису преокупирани само музиком јер, како је додао – бити део оркестра подразумева много других животних способности, као на пример како бити вођа и, можда важније, како бити део тима. Ако су односи унутар оркестра складни, сматра маестро, музичари осећају наклоност и љубав према вођи, налик дечјој љубави према родитељима. Чланови међусобно брину једни о другима, и веома су блиски.

Почетком године, кућа „Deutsche Grammophon” пружила је овом диригенту изванредну прилику за снимање диска, као и покривање трошкова европске турнеје која би укључила престижне дворане у Немачкој, Шведској, Италији и Француској. Била би то лепа прилика да извозом програма „Ел Система” у Европу, а касније и САД, маестро оствари део свога сна, а у пилот-програм већ је укључена Филхармонија Лос Анђелеса.

„Овакав систем требало би да постоји свуда. Доста кошта али важнија је намера. Морамо да едукујемо друштво. Када промените живот једног детета, мењате живот једне породице. И када станете иза те деце, схватате да је то важно не само за њихову будућност већ за будућност целог света” – поручују из „Ел Система”.

Одушевљење чудом званим Дудамел поделила је и критика, хвалећи задивљујућу младићеву способност да дотера и изнијансира звук; извуче енергију, финоћу и боју из оркестра, доносећи класичном миљеу енергију рок музике. Феномен, „нада светске диригентске сцене”, маестро који се радује, поскакује и игра за диригентским пултом, пленећи својом харизмом, наговештава дугу, блиставу и садржајну каријеру.

А тек му је 28! Када ће да дође код нас?