Неизвесност међу судијама Србије

Друштво судија очекује да Високи савет правосуђа самостално направи критеријуме и мерила за избор судија, изјавио је јуче судија Омер Хаџиомеровић, портпарол Друштва судија.

– Судијама и даље није јасно на основу чега је Високи савет утврдио потребан број судија у Србији. Број од 1.700 или 1.800 већ две године спомиње Министарство правде, а Високи савет је управо проценио да је то тај број. Стиче се утисак да је Високи савет судства под великим утицајем Министарства правде. Ако је тај број одређен на основу статистичких података, онда је могао и Завод за статистику да одреди број судија у Србији – каже Омер Хаџиомеровић.

Он сматра да је 1.838 судија недовољно за ефикасно функционисање судства.

– Ако се касније испостави да тај број треба повећати, онда ми се чини да ће се после општег избора расписати нови конкурс за нове судије које ће бирати парламент, па опет имамо учешће друге гране власти у избору судија – каже Хаџиомеровић.

Наш саговорник указује да Високи савет судства, који треба да буде највише судско тело, које ће правосуђу гарантовати независност, још нема своју административну канцеларију, која је по закону требало да буде основана, па да због тога све податке и материјале за рад Савета припрема Министарство правде. Подсећа и да је Савет конституисан у крњем саставу.

– Високи савет судства је у свом раду потпуно ослоњен на Министарство правде, а судије треба да се заиста увере да је то једно тело које ће им гарантовати независност и самосталност. Имамо контакте са судијама из свих градова у Србији и међу њима влада велика несигурност и неизвесност. А управо би требало да се осећамо сигурније од када је основан Високи савет – каже Хаџиомеровић.

Истиче да би Високи савет правосуђа требало да буде независан и од судске власти, а камоли од извршне. Замера и што се „нико из Савета није потрудио да објасни шта ће бити са вишком судија”.

– Мени се чини, на основу критеријума, да то није поступак избора него поступак разрешења судија. Јер, ако имамо у виду да ће се обарати претпоставка стручности, оспособљености и достојности, онда то личи на поступак за разрешење судије у коме се доказује да неко није стручан и достојан. Али, судије у поступку разрешења имају правну заштиту, а у поступку реизбора односно неизбора је немају – објашњава судија Хаџиомеровић.

Професор др Зоран Ивошевић, председник радне групе која је сачинила предлог критеријума и мерила за избор судија каже да је најосетљивије питање избора већ постојећих судија,

(/slika2)– Венецијанска комисија једнодушно подржава ту идеју да се уважава та претпоставка стручности, оспособљености и достојности када је реч о затеченим судијама. Није реч о лустрацији, јер она је гласна, а ово је јако тихо. Цела јавност би морала да зна ко се лустрира и зашто се лустрира. Међутим, имамо и данас судије који су затечени у изборној крађи у време Милошевића, па оне који су забрањивали рад Друштву судија, они који су учествовали у намештеним суђењима. Према томе има судија који заслужују да не буду изабрани. Они не испуњавају критеријуме за избор – објашњава др Зоран Ивошевић.

Истиче да радну групу која је писала предлог критеријума није основала влада, већ Европска консултантска кућа ЕКО са седиштем у Бриселу.

– Разлика између броја судија данас и броја судија сутра ће разумно да настане, један део ће отићи у пензију а други део неће бити изабран. Разлика није ни велика. Имамо 2.400 судија, а имаћемо 1.838. Па и Друштво судија признаје да међу судијама има оних који су се огрешили о дужност – каже Ивошевић.

Александра Петровић

-----------------------------------------------------------

Дршком пиштоља „делио правду”

Крагујевац – Против судије Окружног суда Драгана Лековића (53) биће поднета кривична пријава због сумње да је починио дела изазивања опште опасности и наношења лаких повреда. Касно прексиноћ, овај крагујевачки судија, како саопштава Полицијска управа, дршком пиштоља за који поседује дозволу ударио је Ивана Ризнића (45). До међусобног сукоба је, како се наводи, дошло после краће расправе у Копаоничкој улици, у насељу Ердоглија. У знак упозорења Ризнићу који је са њим желео да се обрачуна после свађе, судија Лековић је испалио и један хитац у ваздух. После тога он се сам пријавио полицији.

Б. К.