Празни рачуни књижевних часописа

Уредници часописа посвећених књижевности и уметности, као и многи други културни посленици, на својој кожи осећају тешку економску кризу и ребаланс буџета. Уредништва периодичних публикација, попут „Градине”, „Летописа”, „Мостова” и других још не знају када ће добити новац за трошкове и на једвите јаде успевају да одрже квалитет и редовност излажења својих угледних гласила.

Према речима Зорана Пешића Сигме, уредника нишког часописа „Градина”, непознато је колико новца ће стићи из касе Министарства културе, а трошкови штампе и хонорара покривају се углавном од новца које обезбеђује град Ниш.

– Новца нема, а већ је јун. Ми смо крајем прошле године покренули акцију за оснивање Асоцијације за часописе, али никада нисмо добили одговор од Министарства културе. Часопис „Градина” је познат и ван наших граница, гостовао је на неколико међународних презентација – напомиње Пешић, и истиче да би било добро да од Министарства културе ускоро добију обавештење са којим ће новцем моћи да рачунају.

Слична, незавидна ситуација је и у Матици српској. „Летопис Матице српске”, према речима Ивана Негришорца, главног уредника, за сада успева да закрпи трошкове из унутрашњих резерви које ће ускоро бити на нули.

– Матица Српска стоји веома лоше, па самим тим и „Летопис” који добија новац из истог извора као и матична кућа. Ми смо, за сада, жестоко закинути. Имамо ту срећу што штампарија и наши сарадници имају пуно поверење у нас, иако не исплаћујемо хонораре јер немамо новца, иначе не бисмо могли да се изборимо. Али, ако нешто не буде учињено, питање је да ли ћемо моћи да излазимо – истиче Негришорац.

Упркос свему, јунски број „Летописа”, каже наш саговорник, изаћи ће за неколико дана. Негришорац закључује да је у транзиционим временима угледни часопис Матице српске успевао да изађе са стандардних 12 бројева годишње и да до сада никада није смањивао број страна, па се нада да ће тако бити и убудуће. Иначе, Матица српска се, према речима Ивана Негришорца, финансира на основу Закона о Матици српској, али то у време економске кризе нема пуно ефекта, па су „осуђени” да деле судбину осталих публикација.

Књижевно-преводилачки часопис „Мостови”, који тромесечно објављује Удружење преводилаца Србије, такође, покушава да се избори са беспарицом.

– Часопис главнину новца добија од Министарства културе, на основу конкурса за суфинансирање часописа који се расписује сваке године. Минимална средства обезбеђују се претплатом. Часопис је у два наврата добио подршку фондације „Pro Helvetia” – каже Дринка Гојковић.

Наша саговорница каже да је у последњих десет година часопис располагао средствима довољним за објављивање само два, уместо четири озбиљна броја годишње.

– У овом тренутку, рачун часописа „Мостови” потпуно је празан. Нама су одобрена средства за 2009. годину, али се не зна ни у којој висини, ни када ће бити уплаћена – истиче Гојковићева.

Она напомиње да су у „Мостовима” свесни колико је економска ситуација у Србији проблематична, али напомиње да је Министарство културе морало, у начелу, да пронађе модел који ће вредним часописима омогућити да заиста живе, а не тек да преживљавају.

– Прва помоћ могла би да буде да се све библиотеке у Србији, а има их око 150, претплате на релевантну периодику, у коју „Мостови” свакако спадају – предлаже Гојковићева и подсећа да угледни преводилачки часопис следеће године слави четрдесет година постојања и закључује:

– Сматрамо да ова чињеница обавезује не само уредништво часописа и његовог издавача, Удружење књижевних преводилаца Србије, него и Министарство културе Србије.

С. Стаменковић

---------------------------------------------------

Министарство преиспитује конкурс

У информативној служби Министарства културе кажу да је тренутно у току преиспитивање јануарског конкурса за часописе посвећене књижевности, уметности и култури, и да би ускоро требало да буде познато када ће и коме новац бити уплаћен.