Топчидерска позорница зарасла у коров

Топчидерска летња позорница из 1947. године, чији је пројектант познати архитекта Рајко Татић, после неколико година интензивног коришћења, пала је у заборав и сада је демолирана и напуштена. У жижу јавности ових дана се враћа прича о праву над власништвом земљишта на којем је никао овај топчидерски бисер, али и идеја о обнови старе сцене. Обраслу у коров, ову некада култну позорницу данас чине једино старе, иструлеле даске на клупама у гледалишту. Према најавама надлежних из општине Савски венац ово заштићено природно добро могло би ускоро да поврати стари сјај.

– Није захвално прецизирати дан када би обнова позорнице могла да почне, иако постоји наша добра воља. У најбољем случају уређење сцене могло би да крене у току ове јесени, мада би реално било очекивати да овај кутак буде отргнут из заборава тек наредне године – објашњава Влада Радосављевић, члан општинског већа Савског венца.

Пре десетак година покренута је иницијатива да се обнови Топчидерска летња позорница која би у главном граду побољшала културни живот. Овај споменик значајне туристичке вредности подигнут је на месту некадашњег Машиног мајдана, каменолома из којег је вађена грађа за прве дедињске и топчидерске виле, али и за ову, данас заборављену сцену. У камену ових седиментних стена сачувани су и фосилни остаци риба из доба мезолита, па је ово место и археолошко налазиште.

У општини наводе да ће овај простор сигурно постати стециште културних дешавања – књижевних вечери, трибина, представа и поготово концерата, јер је акустика на позорници уклесаној у кречњачке стене таква да се звук несметано чује до последњих редова. У гледалишту иначе има места за 1.800 посетилаца, а од прошле године уведена је и аутобуска линија 49 која саобраћа до стајалишта испред ове сцене.

На питање чије је земљиште на којем више од пет деценија „лежи” летња позорница, наш саговорник одговара да је држава власник, а општина корисник по уговору о преносу власништва.

– Недавно су се огласили неки грађани који тврде да им је ова парцела одузета национализацијом још педесетих година прошлог века. Морам да напоменем да овде није реч о национализованој имовини јер је по закону о експропријацији старим власницима још 1953. године одређена надокнада у обвезницама за поменуту имовину. Уговором о преносу права својине, општина је од пре 13 година постала корисник овог земљишта – изричит је Радосављевић.

Његово мишљење, међутим, не дели Снежана Крстић која тврди да ништа не би требало да се преуређује без одобрења породице Крстић, власника имања надомак Милошевог конака.

– У питању је насилна експропријација земљишта, а од нашег каменолома је крајем четрдесетих година прошлог века направљена данашња позорница. Имам веродостојан власнички лист из земљишних књига, као и сведочанство и тапију из 1934. године за земљиште које је купио Љубомир К. Крстић, ађутант краља Александра Карађорђевића и генерал у штабу Степе Степановића – објашњава Крстићева.

Наша саговорница напомиње да је од 2002. на адресу општине Савски венац у више наврата слала дописе, као и да јој нико од надлежних, ни прошли нити садашњи председник општине, није одговорио. У Савском венцу кажу да су пре неколико дана ипак примили допис госпође Крстић који је она послала на име председника општине Томислава Ђорђевића. У њему пише да се плановима у вези са преуређењем Топчидерске летње сцене занемарује право на приватно власништво, док у општини објашњавају да је погрешно то што се ова суграђанка позива на будући закон о денационализацији, јер је у овом случају реч о експропријацији земљишта.