Аушвиц се догодио у Европи

Радовао бих се глобализацији уметности да мислим да је то нешто револуционарно – каже млади аутор Угљеша Шајтинац (Хадерсфилд), поводом расправе  култрном ривалству Америке и Француске, односно Европе. -А није. Уметност је увек била глобална. Ако говоримо о њој ка о исказу, онда је сувишно говорити да се доживљај исказа може контролисати или тачно усмеравати, глобализовати или не глобализовати. Може, и то постоји и зове се пропаганда. Да постоји пропагандна уметност не спорим. Јер сваки исказ није ништа друго него пропаганда нечега. Дакле, не постоји уметност, све је пропаганда! И не постоје никакви "страни утицаји". Човек стране утицаје може осећати у непосредном окружењу а богами и из самог себе. Та франкофилска американофобија је будалаштина декадентних ушкопљеника.

Да ли поједине културе имају страхове да изгубе своје национално обележје, културни идентитет? И да ли је Европа, у жељи да сачува заједничко културно наслеђе и регионалне разноликости, постала заправо провинцијална у односу на западни свет и да ли се затворила према плурализму светских култура?

Не знам. Живим у земљи која се није потрудила да учини ишта да се Европи приближимо, живим у свету који не даје визе грађанима ове земље, ја сам путовао и дружио се али никад и нигде нисам заборавио да сам одавде, дакле, из земље из које не може да се изађе кад хоћеш, у резервату, симулакруму. Поменути страх је параноидан. Европа је вековима радила на томе да постане провинција. Сада се види да је сав тај труд уродио плодом. Уосталом, Европа јако добро живи и живеће у културолошком смислу, јер је она још увек извор инспирације. Нешто што су Хелени били Римљанима, данас су Европљани остатку света. Срећна околност за Европу јесте да је њени епигони нису морали да разарају до темеља. Још једна ствар, Аушвиц се није догодио у Америци, Аустралији, Африци или Азији већ управо у Европи.

Како гледате на однос европске и америчке културе ако узмемо у обзир да америчка уметност, у условном смислу, подразумева индустрију, тржиште уметности која доноси новац и добру инвестицију?

Ја читам америчке писце који никад нису били индустрија. Гледам америчке филмове који уметност никад нису раздвајали од индустрије па су опет непоновљива ремек-дела филмске уметности. Америчко позориште сам имао прилике да доживим као веома ангажовано, ако хоћете чак и антиамеричко. Пре него што неко крене да пљује по Америци, мора да схвати да је то најслободнија земља на овом свету. Најслободнија још увек не значи да је реч о земљи апсолутних слобода али ако престанемо да мислимо на идеју и подсетимо се да се не живи у идеји него у реалности, онда је то више него довољно и више је од само једне ствари за размишљање.

Зашто европска уметност слабо пролази на америчком тлу и где смо ми ту? Где је наше место на културној мапи света?

То апсолутно није тачно. Америчка уметност није ништа друго него рефлексија европске. Не заборавите да је термин research у англосаксонском свету обавезујућа категорија чиме год кренете да се бавите, била то хортикултура, винарство или уметност. И то је оно чему се многи овде па и у Европи подсмевају. Погрешно. Под изговором да research није достојан једног Европљанина исти постају све глупљи, лењи и инертни. Нема елана. Све се успорило и оконачило. Још једна ствар у прилог афирмације американизма. Мало набрајања: Блуз, рокенрол, америчка класична музика (кладим се да свет унаоколо верује да у Америци нико не компонује класичну музику! ), Копленд, Нелсон Алгрин а не Хемингвеј, Шервуд Андерсон а не Пол Остер. Немам намеру да расправљам даље, ако сте љубитељ белог вина све ће вам се "касти само" кад купите флашу француског и калифорнијског шардонеа, отворите их и пробате. При том, калифорнијско је јефтиније!

И. М.