Холандија

Шефови држава или влада Европске уније на самиту који се одржава у четвртак и петак вероватно неће одмрзнути Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом, али се први пут након вишемесечног застоја може рећи да је дошло до неког помака. Холандија, која се практично једина противи ступању на снагу Споразума, показала је извесну флексибилност поменувши могућност да буду одмрзнути неки његови делови. Све остале земље ЕУ инсистирају на одмрзавању целог споразума и не подржавају парцијална решења.

Усамљена Холандија вероватно неће тако брзо променити став, али јасно је да постаје изложена све снажнијем притиску који је тера на узмицање. Није, наравно, реч о притиску који подразумева љутњу, претње и уцене него напросто о слању политичких сигнала који указују да је позиција Хага у односу на Србију дугорочно неодржива и да отежава учвршћивање стабилности у региону.

Преломни догађај је, чини се, био посета америчког потпредседника Џозефа Бајдена Србији током које је промовисан нови приступ Вашингтона Београду. Убрзо је уследило и понављање америчког става да Србија сарађује са Хашким трибуналом, уз упадљиво настојање Стејт департмента да стави до знања како је реч о одлуци коју потписује државна секретарка Хилари Клинтон.

Американци су рекли да нису и да неће вршити никакав притисак на Холандију да попусти у односу на Споразум о стабилизацији и придруживању, али јасно је да је већ само инсистирање на ставу да је Стејт департмент задовољан сарадњом Србије са Хашким трибуналом било нека врста политичке поруке која, како се чини, није узалуд послата.

Српски функционери, који су се минулих година утркивали у давању обећања о брзом прикључивању европским интеграцијама, овога пута су прилично уздржани, што је добро. Чак ни озваничење политичке сагласности ЕУ за укидање виза грађанима Србије, што је свакако веома битан корак на путу ка Европи, није послужило као повод за изливе еуфоричног оптимизма. Сви су прилично опрезни, пре свега због тога што знају да коначна одлука о визама још није донета. Још мање пажње посвећено је првим знацима добре воље Холандије.

Уздржаност јесте за похвалу, али не би било добро да се скрштених руку чека шта ће урадити САД и европске земље. Појачавање билатералних контаката са Холандијом, са циљем да се та земља увери да Србија чини све да испуни све обавезе према Хашком трибуналу свакако би било од користи.

Било би крајње погрешно помислити да ће, са даљим попуштањем Холандије, испуњавање преосталих захтева трибунала једноставно да буде заборављено. Чак и ако се догоди да Споразум о стабилизацији и придруживању буде одмрзнут пре хапшења Ратка Младића и Горана Хаџића, то не треба тумачити као наговештај да они могу остати на слободи. Ствари би се промениле утолико што Србија не би била само неко коме се испоручују захтеви него потенцијални партнер чијим обећањима се верује.