Holandija

Šefovi država ili vlada Evropske unije na samitu koji se održava u četvrtak i petak verovatno neće odmrznuti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, ali se prvi put nakon višemesečnog zastoja može reći da je došlo do nekog pomaka. Holandija, koja se praktično jedina protivi stupanju na snagu Sporazuma, pokazala je izvesnu fleksibilnost pomenuvši mogućnost da budu odmrznuti neki njegovi delovi. Sve ostale zemlje EU insistiraju na odmrzavanju celog sporazuma i ne podržavaju parcijalna rešenja.

Usamljena Holandija verovatno neće tako brzo promeniti stav, ali jasno je da postaje izložena sve snažnijem pritisku koji je tera na uzmicanje. Nije, naravno, reč o pritisku koji podrazumeva ljutnju, pretnje i ucene nego naprosto o slanju političkih signala koji ukazuju da je pozicija Haga u odnosu na Srbiju dugoročno neodrživa i da otežava učvršćivanje stabilnosti u regionu.

Prelomni događaj je, čini se, bio poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Srbiji tokom koje je promovisan novi pristup Vašingtona Beogradu. Ubrzo je usledilo i ponavljanje američkog stava da Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom, uz upadljivo nastojanje Stejt departmenta da stavi do znanja kako je reč o odluci koju potpisuje državna sekretarka Hilari Klinton.

Amerikanci su rekli da nisu i da neće vršiti nikakav pritisak na Holandiju da popusti u odnosu na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali jasno je da je već samo insistiranje na stavu da je Stejt department zadovoljan saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom bilo neka vrsta političke poruke koja, kako se čini, nije uzalud poslata.

Srpski funkcioneri, koji su se minulih godina utrkivali u davanju obećanja o brzom priključivanju evropskim integracijama, ovoga puta su prilično uzdržani, što je dobro. Čak ni ozvaničenje političke saglasnosti EU za ukidanje viza građanima Srbije, što je svakako veoma bitan korak na putu ka Evropi, nije poslužilo kao povod za izlive euforičnog optimizma. Svi su prilično oprezni, pre svega zbog toga što znaju da konačna odluka o vizama još nije doneta. Još manje pažnje posvećeno je prvim znacima dobre volje Holandije.

Uzdržanost jeste za pohvalu, ali ne bi bilo dobro da se skrštenih ruku čeka šta će uraditi SAD i evropske zemlje. Pojačavanje bilateralnih kontakata sa Holandijom, sa ciljem da se ta zemlja uveri da Srbija čini sve da ispuni sve obaveze prema Haškom tribunalu svakako bi bilo od koristi.

Bilo bi krajnje pogrešno pomisliti da će, sa daljim popuštanjem Holandije, ispunjavanje preostalih zahteva tribunala jednostavno da bude zaboravljeno. Čak i ako se dogodi da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bude odmrznut pre hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića, to ne treba tumačiti kao nagoveštaj da oni mogu ostati na slobodi. Stvari bi se promenile utoliko što Srbija ne bi bila samo neko kome se isporučuju zahtevi nego potencijalni partner čijim obećanjima se veruje.