Мардок уловио највећи трофеј

Чим је преузео власништво над "Волстрит џорналом", једним од "последњих бастиона независног новинарства", глобални медијски тајкун Руперт Мардок решио је да своје немешање у уређивање листова и оданост новинарству искаже кроз оглас на три странице. "Слободни људи, слободно тржиште, слободно мишљење" – наслов је Мардоковог текста који кошта два милиона долара, а осим у "Волстрит џорналу" заузеће простор за оглашавање неких од највећих листова у Америци, Британији, Аустралији и Азији. На сва звона ће се исхвалити достигнућа овог тајкуна на свим континентима и све у част највећег до сада трофеја који му је и званично у четвртак предат у руке за ситницу од пет милијарди долара. Чак ни "Волстрит џорнал", стари добри конзервативни дневник на енглеском језику који се у тиражу од два милиона примерака разноси по целом свету, а уз претплату од сто долара годишње чита и на Интернету (још милион претплатника), није успео да се одбрани од великодушног Мардока.

Коначан договор протеклог лета о куповини медијске и издавачке куће "Дау Џонс" (у чијем је саставу и "Волстрит џорнал") постигнут је са члановима породице Банкрофт која је читав век власник поменуте компаније, када је Мардок, не питајући за цену, понудио да акције ове куће скоче са тридесет на шездесет долара. Лист који светска пословна елита сматра својом обавезном дневном лектиром придружио се тако Мардоковом медијском царству у коме се већ налазе телевизијска мрежа "Фокс", филмски и ТВ студио "Твенти Сенчери фокс" Интернет сервис "мајспејс", гомила листова у Аустралији и Великој Британији, "Њујорк пост"…

Мардок се наравно заклео породици Банкрофт, репортерима у листу, и целокупној америчкој јавности која такође са сетом гледа како на велике паре падају стубови седме силе, да се неће мешати у уређивачку политику нити утицати на интонацију текстова. Али док своју оданост "слободном мишљењу и речи" протура у подужем неновинарском елаборату на глобалном огласном простору, многи скептици истичу да се овом куповином додатно сузила демократска контрола друштва коју је по традицији обављало професионално новинарство.

И раније, како се истиче у једном коментару Мардоковог "Волстрита", објављеном наравно пре купопродајног уговора, Мардок се бусао у слободарске  груди, па је, на пример, потпуно игнорисао независно новинарско тело у два лондонска листа које је покушало да репортере заштити од масовних отказа. У једном од највећих листова Аустралије, уредници су терани да пишу против штрајка пилота, јер је обустава рада штетила неким другим Мардоковим акцијама. Познато је да је седамдесетпетогодишњи тајкун утицао да се у свим његовим листовима у Британији и Америци објаве коментари који су хвалили одважност и визију Буша и Блера пред рат у Ираку.