Краве под видео-надзором

Горња Горевница код Чачка – Ђеровићи су, захваљујући мрсу, постали позната адреса, само их је тешко наћи. Табле нема, ни фарма не блешти издалека, а својта коју смо на једној узбрдици упитали за пут кратко рече: "Они живе са друге стране брда, у потоку Ћуковац". Доле, на само 19 ари окућнице, Мирослав (53) и Драгана Ђеровић (52) тек пре пет лета купили су прву краву и већ направили добар посао. На Пољопривредном сајму у Новом Саду, лане, добили су сребрну медаљу за сир и златну за кајмак, ове године златну за сир и велику златну за скоруп. Ових дана, Скупштина општине прогласила је Ђеровића добитником Награде Чачка за 2007.– Драгана је радила у чачанској кафани "Цар Лазар" као кувар са струком, и тражила да јој купим краву како би сирила код куће и потом продавала мрс у свом предузећу. Краву сам купио 2002. године за 500 марака, звала се Маца, и она нас је увела међу млекаре, показавши да у том послу има зараде – каже за "Политику" Мирослав Ђеровић.

Напустили су дотадашње колективе – Драгана ТУРО "Морава" после 28, Мирослав БИП након 22 године рада – и посветили се сиру и кајмаку, допуњавајући стају из лета у лето.

– Наш сусед професор Танасије Радовановић усмерио нас је на производњу врхунске сточне хране, па од ђубрива користимо скоро искључиво стајњак. Део куће преуредили смо у заштићену млекару са клима-уређајима, где не улази нико сем Драгане. Млеко јој додајем преко прага – истиче Мирослав, додајући да и у стаји користе савремену технологију: преко две камере имају стални надзор над својим стадом.

Ђеровић данас обрађује 12 хектара земље. На два хектара је силажа, из Војводине допрема седам вагона репиног резанца и тако кравама спреми укупно 13 вагона за прехрану, од октобра до маја. Ономад је у стаји било 14 музара, три јунице и три телета од којих је два управо продао.– Ако дневно намуземо 100 литара, од тога се заметне 20 килограма младог сира и четири или пет килограма младог кајмака. Само једном скидам кајмак и цедим га поврх тога. Има још неких тајни у овом занату, али то не могу да вам откријем. Робу редовно шаљемо на испитивање Ветеринарском институту у Краљеву и, ево већ 48 месеци, ниједна анализа није била позитивна – прича Драгана, додајући да за своје производе имају сталних пет великих купаца.

Сваког другог дана Мирослав вози мрс у град и причају нам да, због високог квалитета и мале количине, сваки килограм има већ познатог муштерију, по списку у продавници. И поред натпросечне цене (у малопродаји килограм сира кошта 220, а кајмака 600 динара), постоји круг потрошача којима је квалитет важнији од уштеде.

Мирослав и Драгана кажу да немају ни мрву залиха и да су задовољни зарадом – остане око хиљаду евра месечно, а, како истичу, при том не падају с ногу од посла.