Утисак недеље

Најјачи утисак недеље је – „Утисак недеље”. Позитиван (ако то треба нагласити).

Не због изабране теме, позваних гостију, тока разговора, гледалачких коментара... већ због ауторке и водитељке Оље Бећковић. У данима кад је лично увучена у вртлог одурне медијске кампање с циљем да јој се наруше и људски и професионални интегритет, она је смогла снаге да на најбољи начин одбрани обоје. Као и обично ваљано припремивши редовно издање своје недељне емисије и водећи цео програм беспрекорно, потврдила је професионалну одговорност, моралну чврстину и достојанство исправног човека.

Ни на мах није дозволила да се њена приватна драма осети у послу који је, несумњиво, обављала под великим психолошким притиском. Није било ни назнаке да би сопствену медијску моћ, несумњив утицај своје ауторске личности, престиж своје емисије или станице на којој се емитује могла или хтела да употреби за „узвратни ударац” медијским аферашима, силеџијама и преварантима.

Сваком поштеном ТВ гледаоцу морало је бити јасно да је годинама стицан и одржаван ауторски углед Оље Бећковић у потпуности заслужен.

 Хоће ли јој, међутим, та гледалачка јавност пружити подршку несмањеним поверењем у њен новинарски ангажман остаје и као питање о нашој колективној зрелости. Део те јавности, видело се то и сада, зна да буде лицемеран, склон лажном моралисању, гладан скандала, завидан према туђем успеху, злурад према туђој несрећи. Па кад каква невоља стигне познате и славне, „сласт интриге” надјачава саосећање, а чепркање по пикантеријама замењује разумну потребу за чињеницама.

Ни телевизија, као медиј, није имуна од те бољке, при чему је често управо она узрочник ширења масовне заразе емитовањем сваковрсних „скандал” вируса.

Хоће ли је у заштиту, као особу и као новинара, узети надлежне институције и државни органи такође остаје питање без сигурног одговора. Политичка сфера, која превише прожима сваку стручну, издељена је и корумпирана, те јој овакви поводи, попут „случаја Оља Бећковић”, добро дођу за међусобно обрачунавање и надгорњавање у позивању на правне норме, објективност, транспарентност.

За опште добро најбоље би било да се догађај из приватног живота ТВ новинарке врати у нормалне законске оквире. Тада би се с консеквенцама она, као мајка, даље носила на породичном плану, а заједница би могла да их узме као додатни подстрек за енергичније сузбијање разноврсних и све израженијих социјалних девијација међу малолетницима.

Велика штета била би да Оља Бећковић због оваквог доспевања у жижу јавног интересовања одустане од свог новинарског заната или да промени свој професионални стил. То се, судећи по „Утиску недеље” од 22. јуна, на срећу никако неће десити.