Два таласа признавања

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 16. децембра – Косово на прагу државности, тако гласи наслов текста дописника "Дела" из Приштине коме је "високи европски дипломата у Приштини" потврдио да ће Косово убрзо, а најкасније фебруара постати независна држава. Тиме ће "косовско питање коначно добити прави одговор пошто су се Београд и Москва преварили по питању ’разбијања европског јединства’, после чега им је нестао маневарски простор", пише љубљански дневник.

"Иза кулиса добро усклађене дипломатске акције, косовски правници завршавају писање државног устава а уметници спремају сценарио за прославу дана независности који ће бити брижно изабран и усклађен са Бриселом", извештава лист уз спекулације које ће државе ЕУ предњачити а које каскати "у признању најмлађе европске државе". У неким комбинацијама је рола оне "која ће повући ногу" поверена Македонији. Нико од многобројних словеначких специјалних репортера на Косову не бележи кршење људских права тамошњих Срба, али се слажу да се "иза велике политичке приче крије дубока криза економије, друштва, културе, вредности и идентитета", те да "једино што сада спаја косовске Албанце и Србе јесте ’квалитет’ живота на нивоу неразвијених афричких држава".

Словенија заступа тезу да уставно уређење некадашње СФРЈ није допуштало самосталност "само за Словене него и за Косоваре", па је због непоштовања тог принципа "некадашња југословенска аутономна покрајина постала слепо црево Европе, гурнуто на ивицу индивидуалног и колективног понора". Иако Унија признаје да је Косово по корумпираности на петом месту у свету, Словенија оправдање и за то налази у Србији, кривој због ратова, насиља и сиромаштва, због којих ће "неповратно трауматизованом косовском друштву требати много година за опоравак". Вође мисије УН у Приштини, према "Делу", знају да "ништа не може спречити међународно признање, посебно зато што су албански политичари са премијером Хашимом Тачијем на челу обећали да ће нас послушати и пројекат извести искључиво у договору са ЕУ, која је у задњи час схватила да је Косово у европском дворишту, па мора да га очисти и људима омогући да остваре своје потенцијале".

Мада званичници из Брисела демантују да је убрзање кандидатуре Србије компензација за губитак територије, изјаве словеначких лидера, који ће од 1. јануара до 1. јула 2008. бити домаћини Уније, показују супротно. То је трговина, потврђују и сви словеначки медији већ у наслову (Србији понуђен бржи улазак у ЕУ у замену за Косово), уз нагласак да је и то релативно, јер план не подржава Холандија (из освете за сопствене грешке у Сребреници), а предлог скрива и осигурач који Србију, чак и да добије статус кандидата, бетонира у евроинтеграцијама на истој тачки где је сада док "не изручи хашке оптуженике са Младићем на челу".

Дипломате Уније оперишу различитим датумима "резервисаним" за проглашење државе Косово, а како сазнаје наш лист, "једино сигурно јесте да ће се то десити првих дана словеначког председавања". Актуелна власт у Љубљани ту види посебну симболику, јер је "Словенија прва од некадашњих република изашла из заједничке државе, чиме је почео распад СФРЈ, а Косово одлази последње". Словенија себе рекламира као првоборца за државу Косово, али се уздржава од унилатералног признања искључиво из страха да би то угрозило интересе разгранате словеначке привреде у Србији.

Извесно је да ће Љубљана бити у другом "организованом таласу" признања Косова, којих ће бити два према најновијем плану који кружи међу евродипломатама а у коме је Словенија од стране "великих земаља" задужена за "прљави део посла", односно да буде иницијатор признања иако "није дорађен правни оквир ни доречена структура релативне самосталности према којој би Косово препустило Унији неке ингеренције у држави". Оквир обухвата и "концесију Русији" одредбом да је случај Косова специфичан и није га могуће употребити као став ЕУ према другим сецесионистичким или аутономашким тежњама у свету. Планери "рационалног решења" колебају се, сазнаје "Политика", око датума лансирања "словеначке иницијативе" – за једне је идеално време између два круга председничких избора у Србији, а други упозоравају да се не треба ослањати на истраживања српског јавног мњења која показују да би у првом кругу победио Николић а у другом засигурно Тадић, јер је ту занемарена опасност радикализације бирачког тела у случају отцепљења Косова.