Средњи век у "Черенцу"

Врање – Шесту зиму су, као у средњем веку, дочекали бивши и садашњи радници некада југословенског текстилног гиганта "Јумко" у две, по пројекту, најсавременије саграђене четвороспратне зграде у насељу "Черенац" у Врању. У њих се бесправно уселило 50 породица чији живот као да је стао пре тачно шест година. Многи на ивици егзистенције, сироти, бедни, гладни и разочарани, кажњени да живе без воде, струје и канализације, и шесту по реду крсну славу Св. Николу и новогодишњу ноћ провешће као њихови давнашњи преци уз свеће и лампе (фењере) на гас.

Све је почело, како је за "Политику" појаснио Предраг Стаменковић, управник градилишта "Биначка Морава" из Гњилана када су маја 2002. године радници "Јумка" попут стампеда на јуриш упали и запосели 50 још незавршених и технички примљених станова. Оног тренутка када се Врањем муњевито пренела вест да ће "Јумко" станове да прода по тржишној вредности, прорадили су пајсери, штангле, секире и друге алатке. То је био сигнал да се нелегално запоседну станови, јер су се, између осталог, како су изјављивали радници, уплашили да ће дотадашње ранг-листе пасти у воду.

Сами су криви за ситуацију у којој су, јер су се уселили на дивље, појашњава Стаменковић и додаје да нису сачекали да станове добију по ранг-листи. Сви су изгледи да ће морати да се иселе да бисмо станове довели у ред и предали инвеститору.

Међу првима у двособан стан су се бесправно уселили супружници Иван и Душанка Ђорђевић, који у њему живе са кћерком Драганом и унуком Маријом.

– Живимо као у средњем веку, кажу углас Ђорђевићи и настављају: Преживљавамо "Танталове муке" као у паклу, супруг и ја радимо у "Јумку" за цркавицу нешто већу од 5.000 динара месечно. Без средстава смо, хлеба и стана, а годинама смо улагали у стамбену изградњу, па се питамо чији смо ми то грађани? Из ове коже немамо куд. Крајње је време да се реши наш статус, јер без воде и струје се не осећамо као људи, пуна јада и горчине прича Душанка Ђорђевић.

Станка Спасова, која је тридесет две године провела у "Јумку", у стану живи са деветогодишњим сином Николом, учеником трећег разреда.

– Због ове ситуације од када сам овде оболела сам и пијем лекове. Син ми је врло добар ученик и принуђен је да домаће задатке ради уз свећу. Никола много воли да гледа цртане филмове и прати програм за децу на телевизији, али је ускраћен за ово задовољство јер немамо струју. Због неиздрживе ситуације сви смо у становима под стресовима, вели Станка

После упада дивљих станара ситуација је просто нерешива, јер "Биначка Морава", због необављеног техничког пријема, не може станове да преда "Јумку" и добије новац. Због тога у "Јумку" сматрају да станови још нису њихови, апелујући на надлежне државне органе да помогну у исељавању "илегалаца".

Наводно најава да ће се о становима у "Черенцу" одлучивати након приватизације "Јумка" још више је унела панику, неизвесност и огорчење међу станаре овог насеља.

– Супруга Зорица и ја у "Јумку" заједно радимо скоро 60 година, а син Бобан је већ пет година, такође, у компанији. Питам се, како и где да доведе снајку, када немамо основне услове за живот. Према нама се односе као да не постојимо, са пуно горчине вели Миле Динов.

 Годинама су, како кажу Александар Стошић, Бранислав Златковић и Јовица Марковић, који у стану живи са супругом Ружицом и кћеркама Иваном и Јеленом, од својих плата издвајали новац за стамбену изградњу и ко може да их исели сада!?

Вишеструки добровољни давалац крви и пензионер "Јумка" Јелка Стојановић, докопала се гарсоњере, а инвалидски пензионер Смиља Манић у једнособан стан, док се радница Јасмина Стојковић са супругом Чаславом и синовима Милошем и Марком уселила у двособан стан и остали станари, којима су Свевишњи и људи рекли збогом, принуђени су да воду свакодневно доносе са импровизоване чесме испред зграде и користе пољски клозет који су грађевински мајстори изградили за своје потребе у оквиру градилишта. Сви они кажу да су се жалили, обијали прагове и од надлежних захтевали помоћ. Посећивали су их, углавном, локални политичари и представници странака и обећавали "куле и градове" уочи избора, а онда након избора заборавили на дата обећања. Писали су и жалили се Тадићу, Коштуници, Вељи Илићу и другима али одговор никада није стигао.