Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стручњак за „брачне уговоре“

Стручњак за „брачне уговоре“

Бојан Пајтић, председник Извршног већа Војводине, син псвештеника, доктор правних наука, „за мало” професионални глумац, кажу и сјајан плесач, наводно је (како је недавно писала престоничка штампа) решио да се од критика страначких другова због ангажовања на доношењу новог Статута Војводине заклони иза професорске катедре. Најава да ће од јесени почети да испитује студенте на новосадском Правном факултету за сада је само прављење резервног положаја, иако су се, наводно, многи, поготово у Демократској странци, понадали да то значи и његов дефинитивни одлазак из политике. Једног од најомиљенијих политичара у Војводини, већ неко време „бије глас”, да није превише омиљен у својој странци.

Нетрпељивост страначких колега, али и централе ДС-а, Пајтић је на себе, како се спекулише у јавности, „навукао” упадљиво добрим изборним резултатима у мају прошле године. Пајтићева популарност и успех, кажу, једноставно изазива љубомору многих чланова и функционера ДС-а. Тешко га је таквог волети, али му је још теже наћи замену. „Тадићевом човеку” у Војводини, председник Покрајинског одбора ДС-а Душан Елезиовић не може да му парира, па се, сада, наводно, у странци размишља да му „на црту“ стане Оливер Дулић.

Највећи противници не дозвољавају му да заборави на „улогу” у афери Бодрум, када је био и шеф посланичке групе ДОС у Скупштини Србије. О томе је рекао: „Једини мој допринос том случају био је тај што сам само у једној реченици поновио оно што сам из медија сазнао да је тог дана речено на конференцији за новинаре наше странке: да Неда јесте била у Скупштини. Ја сам, дакле, само потврдио оно што је речено у том обраћању јавности. Али сам упутио јавно извињење када се испоставило да то није тачно.”

У овој последњој афери који се односи на хапшење Ива Ђунаковића, супруга његове саветнице за међународне односе Тање Ђукановић, није се превише експонирао, па ни извињавао.

Бојан Пајтић рођен је 1970. године у Сенти, у патријархалној, староседелачкој, свештеничкој породици, од оца Лазара, православног свештеника у Текелијануму у Сент Андреји и мајке Анђелије. После основне и средње школе у Сенти одслужио је војни рок у Мостару, а онда завршио Правни факултет у Новом Саду. Дипломирао је у марту 1995. магистрирао 2000. године, а 2008. године и докторирао на тему „Брачни уговори”. Познавање ове проблематике, кажу у шали његови симпатизери, могло би да му помогне у проблему око Статута Војводине.

Говори енглески и мађарски језик, ожењен је Весном, лекарком анестезиологом, са којом има синове Андреју и Стефана. Многи су очекивали да ће Бојан завршити на даскама које живот значе јер се у младости аматерски 15 година бавио глумом од које је одустао јер је схватио да се од политике лакше живи.

У политику улази 1995. године преко партије Милана Парошког који је био пријатељ његовог оца, да би већ у септембру наредне године прешао у ДС. Од 2000. године почиње његова муњевита каријера, чему је, како се спекулисало, допринело то што је у трци за председника ДС-а између Вуксановића и Ђинђића отворено стао уз будућег председника.

После промена 2000. Пајтић постаје народни посланик, а наредне три године председава Законодавним скупштинским одбором. Од марта до децембра 2003. био је шеф посланичког клуба ДОС. Од новембра 2004. до данас председник је Извршног већа Скупштине АП Војводине.

Новинске архиве бележе да је уз све то био и председник Управног обора листа „Дневник”, и да је једно време био и рекордер по чланству у управним одборима јавних предузећа

После последњих избора често у медијима помињан, додуше незванично, и као могући кандидат за премијера. Почасни је грађанин јужнобанатског места Селеуша, а на „Блицовој” ранг-листи 300 најмоћнијих у 2008, нашао се на високом 46. месту.

Драгана Матовић

Коментари33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.