Станићев лаки апсурд за Московљане

Од нашег дописника
Москва – У галерији уметности земаља Европе и Америке 19–20. века Пушкиновог музеја, недавно је отворена изложба радова Воје Станића под називом „Нежна логика лаког апсурда”.

На отварању изложбе, у згради у којој су смештене слике Матиса и Пикаса, говорили су црногорски министар културе Бранислав Мићуновић, Валериј Турчин, ликовни критичар, и легенда светског музејског живота Ирина Антонова која је у овој значајној институцији још од Стаљинових времена, а до 1961. била је њен директор. Част да им изложбу отвори Ирина Антонова имали су заиста само најзначајнији светски уметници.

Говорећи о Станићевој уметности, Валериј Турчин је истакао спој европског и локалног фолклора који његовим сликама даје оштрину и непоновљивост:

„Јунак свих слика је обичан човек кога је измислио Станић, а уметник наступа у улози наратора који прича бајку, или боље речено измишља необичну причу. Као по правилу, с тим обичним човеком се нешто дешава, доспева у забавне ситуације, доживљава мале трагедије које у суштини и нису тако страшне, како изгледају на први поглед.”

„Слике Воје Станића, то је уметност човека који стално посматра. Он бележи детаље, не пропушта могућност да се подсмехне нечему и тек крајичком ока опажа малу трагедију. Зато у стваралаштву Станића готово да нема тужних тонова”, рекла је Александра Данилова, која је поставила изложбу.

Војо Станић, као и обично, није давао изјаве, не воли да објашњава своје радове, каже. Све што је имао да каже, рекао је четкицом.

Неколико дана после отварања изложбе Ирина Антонова нам је река да је изненађена колико је посетилаца дошло да види Станићеве слике:

„Ми ништа не знамо о уметности Црне Горе, кад то кажем мислим и на историчаре уметности. А ово је заиста сјајна изложба па се информација о њој преноси од уста до уста и људи долазе да виде. Станићева је уметност веома обојена народним духом, и то се људима, очигледно, допада.”

Иако је 2005. већ имао изложбу у галерији Зураба Церетелија у Москви, руска публика Воју Станића зна пре свега као илустратора за омоте дискова No smoking orchestra Емира Кустурице, па су многи посетиоци Пушкиновог музеја зажалили што се ништа од тога није нашло на изложби, као и што што текст који је Кустурица недавно написао поводом Станићеве изложбе у Лондону није преведен на руски. Кад се зна колико је Кустурица у Русији популаран, онда су примедбе потпуно логичне.

(/slika2)Веза са Кустурицом привукла је пажњу, а Станићева уметност их је потпуно освојила, па за разлику од претходне, о овој изложба пишу многи руски медији. Сви они истичу пријатељство сликара са Кустурицом и налазе сличности у њиховим стваралаштву. „Зближава их балканска тема, мада у сликарству, за разлику од филма, она није изражена буквално. Ликови на платнима живе, ипак у измишљеној земљи – али та земља је сасвим сигурно средоземна, и ипак словенска. Као и Кустуричин свет, свет Воје Станића је веома хаотичан, а чудноватост и хаотичну природу својих ликова аутор увек појачава апсурдним ситуацијама, као да жели да нагласи навику опстајања у поремећеном координатном систему”, пише „Независима газета”, а радио „Култура” истиче: „Сликарство Воје Станића – то су филмови Емира Кустурице: низ анегдота с акцентом лаког апсурда. Али у филмовима веселог редитеља постоји вишак животне снаге, а слике сетног уметника су замишљеније и смиреније, живот његових ликова не кључа емоцијама и жељама, већ тихо тече.”

„Јасно је зашто је уметник данас познат по целом свету – он се одлично уклапа у конфорни стереотип створен после Кустуричиних филмова: балканска уметност– то је нешто весело, јарко и сразмерно апсурдно”, пише „Gazeta.rу”, али се ипак на крају присећа да је Станић био познати сликар и кад се Кустурица није био ни родио, па додаје: „Можда су се његове слике раније другачије доживљавале, можда су изгледале дрскије и оригиналније, али време је изменило тај доживљај.”

Музејску ретроспективу на којој је представљено 40 слика из Народног музеја у Београду, из црногорских музеја и из приватних колекција,и која обухвата три последње деценије, организовала су министарства културе Русије и Црне горе уз подршку Удружења Црногораца из Москве.

Изложба ће бити отворена до 27. јула.