"Јужни поток" мост ка ЕУ

Изградња цевовода "Јужни поток" којим ће руски гас од 2011. стизати до потрошача на западу Европе, "не само што ће донети опипљиве економске дивиденде већ ће побољшати и енергетску безбедност на европском континенту", изјавио је током сусрета са грчким премијером Костасом Караманлисом, у уторак у Москви, председник Русије Владимир Путин.

Подсетимо, цевовод "Јужни поток", дугачак пуних 900 километара, требало би из Русије дном Црног мора да стигне до потрошача у јужним и централним деловима Старог континента. Реч је о стратешком пројекту којим би, заједно са такозваним "Северним потоком" (који иде испод Балтичког мора) за дуже време били решени кључни енергетски проблеми Европе.

Као важан партнер у том пројекту нашла се и Србија. Наиме, руски амбасадор у Београду Александар Алексејев уручио је 11. децембра српском министру за рударство и енергетику Александру Поповићу Нацрт споразума о сарадњи у области нафтне и гасне привреде, којим је предвиђено регулисање изградње крака "Јужног потока" кроз нашу земљу. Поменути Нацрт споразума, како је објашњено, продужетак је Меморандума о изградњи гасовода који је потписан у децембру прошле године, а којим је предвиђена и изградња великог подземног складишта гаса у Банатском Двору као и стратешка сарадња Србије и Русије у области енергетике уопште.

Овде би се ваљало осврнути на став који је својевремено у нашем листу изнео амбасадор једне од држава чланица ЕУ. По њему, европски инвеститори нису спремни да улажу новац у несигурна подручја, чија је будућност непредвидива. На уму је, пре свега, имао ситуацију на Косову и Метохији али и у Србији уцело. Другим речима – прво решавање статуса јужне српске покрајине, а тек потом инвестиције.

Овакво размишљање у потпуности одудара од намера Русије у вези са "Јужним потоком". У Москви, наиме сматрају да за послове, па и оне стратешке, увек има места. Треба их само водити пажљиво и са јасним циљем. Очигледно, Србија се (без обзира на будућност свог јужног дела) уклапа у такву концепцију.

Цела прича о "Јужном потоку" може да се гледа из још једног угла. Испада, наиме, да ће његовом изградњом Србија стићи ближе Европској унији него пристајући на ултиматуме са Запада. Наравно, биће ближа и Русији што, такође, носи одређени квалитет. Укратко, могла би се наћи у давно заборављеној улози – моста између Истока и Запада. Наравно, не политичког, што је данас мање важно, него енергетског. А то има далеко већу тежину.

Бити енергетски транзитна земља има и те како много предности. Многи су захваљујући таквом положају себи обезбедили позамашне и стабилне приходе, очували социјални мир и поспешили развој сопствене привреде. Најбољи пример за то су бивше совјетске републике Белорусија и Украјина, као данас најзначајнији преносиоци руских енергената са једне на другу страну континента.