"Južni potok" most ka EU

Izgradnja cevovoda "Južni potok" kojim će ruski gas od 2011. stizati do potrošača na zapadu Evrope, "ne samo što će doneti opipljive ekonomske dividende već će poboljšati i energetsku bezbednost na evropskom kontinentu", izjavio je tokom susreta sa grčkim premijerom Kostasom Karamanlisom, u utorak u Moskvi, predsednik Rusije Vladimir Putin.

Podsetimo, cevovod "Južni potok", dugačak punih 900 kilometara, trebalo bi iz Rusije dnom Crnog mora da stigne do potrošača u južnim i centralnim delovima Starog kontinenta. Reč je o strateškom projektu kojim bi, zajedno sa takozvanim "Severnim potokom" (koji ide ispod Baltičkog mora) za duže vreme bili rešeni ključni energetski problemi Evrope.

Kao važan partner u tom projektu našla se i Srbija. Naime, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev uručio je 11. decembra srpskom ministru za rudarstvo i energetiku Aleksandru Popoviću Nacrt sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, kojim je predviđeno regulisanje izgradnje kraka "Južnog potoka" kroz našu zemlju. Pomenuti Nacrt sporazuma, kako je objašnjeno, produžetak je Memoranduma o izgradnji gasovoda koji je potpisan u decembru prošle godine, a kojim je predviđena i izgradnja velikog podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru kao i strateška saradnja Srbije i Rusije u oblasti energetike uopšte.

Ovde bi se valjalo osvrnuti na stav koji je svojevremeno u našem listu izneo ambasador jedne od država članica EU. Po njemu, evropski investitori nisu spremni da ulažu novac u nesigurna područja, čija je budućnost nepredvidiva. Na umu je, pre svega, imao situaciju na Kosovu i Metohiji ali i u Srbiji ucelo. Drugim rečima – prvo rešavanje statusa južne srpske pokrajine, a tek potom investicije.

Ovakvo razmišljanje u potpunosti odudara od namera Rusije u vezi sa "Južnim potokom". U Moskvi, naime smatraju da za poslove, pa i one strateške, uvek ima mesta. Treba ih samo voditi pažljivo i sa jasnim ciljem. Očigledno, Srbija se (bez obzira na budućnost svog južnog dela) uklapa u takvu koncepciju.

Cela priča o "Južnom potoku" može da se gleda iz još jednog ugla. Ispada, naime, da će njegovom izgradnjom Srbija stići bliže Evropskoj uniji nego pristajući na ultimatume sa Zapada. Naravno, biće bliža i Rusiji što, takođe, nosi određeni kvalitet. Ukratko, mogla bi se naći u davno zaboravljenoj ulozi – mosta između Istoka i Zapada. Naravno, ne političkog, što je danas manje važno, nego energetskog. A to ima daleko veću težinu.

Biti energetski tranzitna zemlja ima i te kako mnogo prednosti. Mnogi su zahvaljujući takvom položaju sebi obezbedili pozamašne i stabilne prihode, očuvali socijalni mir i pospešili razvoj sopstvene privrede. Najbolji primer za to su bivše sovjetske republike Belorusija i Ukrajina, kao danas najznačajniji prenosioci ruskih energenata sa jedne na drugu stranu kontinenta.