Хрватице сањају бурек у „Белвилу”

Ни готово 30.000 оброка, колико у току дана кувари послуже у „Експо центру” у Универзитетском селу, није довољно да задовољи све укусе пробирљивих такмичара. Порције разноврсних ђаконија из пет различитих кухиња, учесници Универзијаде допуњују у ресторанима брзе хране изван капија „Белвила”. Тако после војничког пасуља многи похрле у „Мекдоналдс” на чизбургере, а потаж од поврћа и равиоли са сиром „надокнађују” пилетином из „Кентаки фрајд чикена”. Ако је веровати хрватској атлетичарки Маји Голуб, учесници најмасовнијег студентског такмичења осуђени су на избор између здраве и укусне хране.

– Јела у кантини су једнолична: пиринач, грашак, шаргарепа. Тестенине, банане и поморанџе, e тoваља. Питала сам се што нема ћевапа, а и један бурек би ми добро „легао”. Баш смо обилазиле околину да нађемо пекару са добрим буреком – јада се Маја.

Спортисти бирају јеловник у зависности од тога да ли им је преча врхунска форма или пун желудац. Џозеф Сешупо, шеф делегације Јужне Африке, признаје да спада у другу групу, али се не жали на храну у „Белвилу”, већ на редове у кантини. У време ручка, каже, направе се велике гужве па на оброк чека и по пола сата.

– То је зато што такмичари долазе тимски. Кад нагрне цела репрезентација чекање се одужи. Јела су разноврсна, а најчешће једем чорбу, пиринач, пилетину и шницле, односно храну која се не разликује много од оне у мојој земљи. Доручкујем јаја, ролнице од тестенине, купус, поморанџе и банане. Јео сам и у ресторану брзе хране „Даф” у селу – набраја Јужноафриканац.

Мени за студенте спортисте прављен је у сарадњи са стручњацима за исхрану. Летимичан поглед на шаролик јеловник као да доводи у недоумицу – зар поред толике понуде нешто може да зафали? Није познато да ли такмичари одлазе по „фаст фуд” из навике или из потребе. Софи Рикетс, аустралијска ватерполисткиња често са саборцима из базена наручује пицу и палачинке са преливом из оближњег ресторана са „клопом с ногу”.

– Купујемо и ледену кафу, која је освежавајућа, а нема је у Аустралији. Неки оброци су заиста укусни, док су други просечни. Свиђају ми се зачини које стављају у поврће, и оно је одлично. За доручак узимамо мусли са млеком и медом, а за ручак сваког дана пробамо друго јело – набраја Аустралијанка.

Такмичари из најудаљенијих крајева света, попут Карла О’Донела, пливача са Новог Зеланда, још нису навикли на храну спремљену у Србији. Спортисти са острва познатог по рагбију и красним пејзажима понекад се учини да „пиринач, на пример, није довољно скуван”, али признаје да му је потребно још времена како би се прилагодио на поднебље. То све, каже он, има другачији укус када се спрема у огромним количинама. И Маламбан Лепопо, атлетичар из Боцване, има сличан проблем.

– Често не стигнем на доручак, али кад ујутру одем у кантину углавном узимам хлеб и тестенине. Остала храна је некако превише масна. Не бих рекао да је нездрава, већ је у питању разлика у поднебљу и кухињи. Ми више волимо сирову храну, поврће и кртоле. Било би добро и да има више воћа, доступне су само јабуке и банане. Неколико пута смо отишли у „Мекдоналдс” на хамбургере – истиче Лепопо, који није усамљен у дисциплини званој „прескакање првог јутарњег оброка”. Хашем Алмарзоги, пливач из Саудијске Арабије, каже да доручак углавном преспава, али нема примедби на мени ручка. Највише једе месо и поврће, спремљено на халал начин, и потврђује изјаве организатора да се води рачуна о различитим режимима исхране, у зависности од религијских опредељења учесника.

Одбојкаши из Хонгконга откривају да са задовољством кусају јунетину, шаргарепу, печени пиринач и нудле – кулинарске специјалитете из постојбине. Мексички ватерполисти остали су „кратки” за тако и чили, које би доручковали радије него овсене пахуљице.

– Не свиђа ми се салата а и нема је довољно. Све је помало масно, а јела су могла бити разноврснија. Ми волимо љуто, а овде је све некако неутрално – жали се Дијего Кастањеда.

-----------------------------------------------------------

Пет светских кухиња у кантини

Храна се спрема по рецептурама пет светских кухиња, потврђује Љубица Ћурчић, координатор пројекта за исхрану. Националну кухињу чине јела попут војничкогпасуља, говеђегкромпира, паприкаша, сотеаод телетине ипљескавица. За љубитеље медитеранских специјалитета спремају сепене триколоре преливене путером илазање са печуркама, док гости са Далеког истока могу пробати оријенталну кухињу коју „предводе” риба на сечуански начин, пилетина са кикирикијем ипилетина на индонежански начин. Вегетаријанцима се служибарена пшеница са поврћем, рагу од поврћа и вегетаријанскимедењаци, док спортисти муслиманске вероисповести имају могућност да се хране по халал правилима. У тањире сипају соте од телетине, цепануговединуу јегер сосу као иђувеч са јунетином.

Д. Б. – М. Л.